Дело

Д Е Л 0 300 Ocxaje само тај један доказ, у осталом, ствар иозната свакоме ко је ма једаниут само ирочитао Стеваново дело, u г. Стан. може изводити по њему шта xohe, само нас он тиме неће моћи убедитн да и мн тако мислимо, а то је у расправн баш главно. није само то местс. Сава, п ако се „ирвом прнлнком враћа директном говору** одмах опет после иаставл.а: жироуе се cb свита.чи, и ткх ншре nenacHi|iaiue се, мр1тои\, бшетв u неожпве, изгиблЈ» 6 b и Hew6pbTe се. Сего бо ради блаженн атвцв госиодиш, CiMeu'ns ВБЖдел1; нти bi, светоум гороу, мгсо nacTupi, добрни поискати овчете забкгшаго....да oopbi|ieTb либумош и ваблоуждшгее евое овче. бгл. VI, стр. 7.) А за тим у главн VII још два пут велп за себе: заблоуждвшее овче, а Симеона хвали, како само он може. Вндимо дакле (иарочнто у оном првом примеру) да Сава онде где, говори индиректно, у исто време говори о себн с 11ајве1,ич омаловажаваљем, назива се евакојаким. Што он себе тако „ннчтожи" узрок је то, што хо1.е да и тиме — поередно — уздигне свог оца: то је као некн акт учтивости, особитог ноштовања. Али за достојпо ,,уничтожењеи изгледали су скромноме Сави и онп изрази слаби него је још унотребно и индиректан говор. — Да видимо сад како Сгзван говорл на оним местима, где ,је употребио пндиректнн говор. Он себе назива робом и то још недостојним, тело ,је његово блатно, ставља се ме^у оне „заблоудБшеш, штпадвшен5 , блоуднше и rpbuiHbiie£< којЦх се С. Симеон „негноушаштв привл4фи чловг1;колк)бив.)а Хриетову и т. д. гл. XI и XII, Ствар готово н овде излази на исто. Тога самоништења нема у толикој мери код Сте" вана у тексту од гл. XIV на даље, где је директан говор, него гата више и таштина и хвалисаље мало добивају места. Ту Стеван на up прича како је само оп наттисао Сатш да донесе мошти очеве из Хиландара ида је само он изашао да их дочека. Сава вели, да су оба брата и Стеван и Вукан, u писали п изишли на сусрет. (Стев. гл. XIV u Сава гл. XI). Тако исто и скромни Сава вели да је при зидању Хиландара Симеон иотрудио старост своју и мене — Стевана не спониње (Сава гл. VII), док међутим и сам Симеон у својој хрисовуљн Хилендару вели на том меету, које је Сава у своједело унео, овако: и потрудивв старостх, свом н()сrrl;шl<• твоyiuim oу ми синоу ми, велиемоу жоуианоу C'rb' фаноу (ШаФ, II, Listinv, стр. 4) као што и сам Стеван вели у гл. XI. — Али хипотезакао хипотеза никад не може да ортане без друштва, увек једна вуче другу. Тако је и овде случај. Ево и друге. Из таблице на стр. 14 видимо да је оне главе Стев. дела, у којима је <ве кндиректан говор, Дом. највише уиотребио. То нарочито важи за XI и XII (у X јс гл. само један иример индир. говора, а од ње је Дом. употребио нешто мање од пола), које iio реду употребљавана у делу Домент. долазе на ирво место, које је Дом. „готово деле од речн до речи нренисао" (Стан. стр. 13.) На основу тогамислим да би се могдо претпоставпти да су те главе у Стев. дело доцније пренесене vs Домент. дела. Могао се нз Стев. дела изгубити тај део који у главном чине XI и XII гл. па се то прн препису Стев. дела ионунпло из Дом., где је свуда, где се говори о Стевану, бнло III лице. То изгубљено п додније уметуто парче захватало бп у Ст. делу од 34 реда гл XI од: иоела светни сни п т. д. па до 34 реда гл. XII, до. и наки н т. д. У Дом. нак од етр. 61, од: иосла н т. д. на до стр. 68, ред. 9, до: и тклескно ц т. д. То нарочпто утврђује Домј текст на стр. 61, 2, 3, 6, 7, 8, где просто нема реда, коме не би било пара бар у једио. или две речи у Стев. делу. На осталим двема странама има по неких 10 реди без пара у Стц љих допуњач Стев. дела није морао преписати из Дом. као год што овај није све једнако препиеао нз Ст. У осталом, оних 10 реди на стр. 64. лпче и на стихове па још са сликовпма, које Le г. Стан. свакојако још мање трпети у писца XIII века него десетерац. Ево их: п lepecn ихв потр^би и капшра ихв раздроуши и идолн пхб С1,кро_\ши и злослаш.ноуи иаметБ uxi, сбобхб потр^би и славоу нхб безБ отл^ка оугаси и заре благов^рила прозави вб вбссмб отвчбстви tboicmb и 'дрвквви христовн ностави н иконБ1 светБшхв обиви п светннмБ духомБ Bbce онови. У тексту Стев. тих је меета без пара, у Дом. још мање, исма их дужих од 4 реда. Главнија еу пак одступања то што Дом. на два места ве.ш да је Стев. наииеао речи, које после долаче, а у Ст. делу стоји