Дело

КРИТИКА П БИБЛИОГРАФИЈА 301 Оиет ћу потпомоћи г. Станојевића. 0 овом гшделом слаже се и она по садржпнн. Она је тако исто уочљива као u разлика у днрекгном илн пндиректном говору. Она мора пасти у очи свакоме, ко нрочита Стеваново дело. На њу је требало најире, u највише иажњу обратити, јер сви остали докази ио саољашњим знацима мало в|»еде, ако је садржина таква да јасно говорп за или нротнв целине кога дела. Тај прелом у садржини (до ХШ гл. искључиво о Немањи и то о живом. а од гл. XIV у главном о Стевану, а о Немањн као мртвом) чини нам се данас чудновата, алн то у ондашњој средњовековној књижевностп није реткост, него, како изгледа, готово је било u нравило. Нисам устао у одбрану целине Стеванова дела, на нротив јако ћу се радовати, ако когод, ма u г. Стањ, узможе доказати да је Стеваново дело компилација. Ја сам хтео овим да покажем, да г. Станојевић оним разлозима, које јс изнео, није могао и да нам докаже оно што тврди, н да у том питању његова раснрава, како је штамнана у XLIX-om Гласу Срп. Краљ. Академије, „никако не може имати завршне речп.“ Децембра 1895 г. Београд Драгутин Костић. Садањи Србин, иокушај физиолошко-IIатолошке студије о Србском народу, од старца А. С Суботица, 1895., стр. 7—92, 8 . Штамаарија Винка БлесиКа цена 50 новчпћа. Ова чудновага и садржином својом погана књига. коју је непознати писац наменио г. Ј.(овану) Ђ(орћевићу), као што сам вели без његова нитања, изашла је нз штампе пред крај нрошле године, н већ је била иредмет говора н претреса у вшие српских листова, где впше где мање. Кад је човек с пажњом прочита, иа видн на насловном листу да је сав приход од ње намењен Фонду срп. велнке гимназије Новосадске — онда се још више мора чудити и, хтео не хтео, на мпсао доћи, да је писац * 24само да их је рекао Методпју, што је у Дом. и onpa'даннје. За тим у Дом. сто.ји да је само Скмен послао Стевану пбсланика а у Ст: Симеон са Савом, што опет и Домспомнње мало доцније, и т. д. Мећутим Доментијанов је текст на неким местима иогиунпји и 2}азумљивијп него онај у Стеванову делу, како га имамо наштампана. Тако: Се г>о 1еств (npopoHbCKara проповкдв) аностолскаи хвала и моучеиикомг, поб1;дг,но1в в4нв. чанше, мнихомб (оукрашенше и вг.семг. в'1рннм15 оутвртждении-. (Дом. стр. 67. Стев. г.т. XII стр. 16; у Стевана нема речи што су у загради); о прћчвстх.не и пр1гбогате многшо благод^тшo (Дом: 67) а: о прћчг.стгне многнимв богатше (Стев. XII, 16Д откри поутв твои (кв господоу) и тв скгворип. н (Дом. 62-, Стев. XI, 14); у Стев. XI, 15, 2324 стоји иоложивб доушоу cboio -sa oGbv/' CBOie, и прогнавв мнслвнше гако в.п.кн 1«ретиnbCKara о) ченнга u>rb ншо место w/-i, nv.rb, као што оправдапо и нрема осталоме тексгу стоји у Дом. 63. И т. д. — Ово с/ само хнпотезе и то, признајем, не баш бог зпа колико утврћене и за то ми се може и опроетити, јер никога ue натерујем да мора веровати у то, кад ни ја сам много на исто не полажем. Истакао сам и једну и другу у главном за то, да се види како их је лако правити.