Дело

302 Д Е Л 0 њен који ее крије под шиФром А. С. илп болестан или неки препредени зликовац. Право да кажемо. вндсвши онај чудновати наслов књизн коју пише некн старац, ми је нисмо мпслилп нп читати а камо ли нриказивати на овом месту. Алн кад нам пријатељ један обрати на њу пажњу, те је нрочитасмо, u кад уз то још впдесмо како је неколпко срнских листова, нарочито ван Србије пронратише речима из којих се види да је чак по мало и хвале и у неки виши ред стављају, као ннр: Глас Црногорца, који јс целе пасаже нз ње прештамнао — онда је за нас насгала дужност да о њој јавно иоведемо реч u кажемо шта ми мислимо. Као што ће читаоци видети. мало ниже, из овога приказа. старцу А. С. све је пред очима црно; он у српском народу целом ннгде ничега доброга u похвалнога не види: за њега је он једна дегенерисана расат која тек шго ннје угинула, п за коју он има само тај лек да иде другоме у службу; за њега је Краљевина Србија „одавно“ res nullius, res primi ocupantis: за њега je и Црна Гора сва трула и измождена: за њега су и области Ауетро-Угарске у којима српски и хрватски народ живи нропале: за њега је п Херцеговина (ваљда за то шго је ближе Црној Гори) на умору. Само о Боени иисац ништа не вели — вал>да за то шго је Србин ту у служби туђину, те је за то бо.вп, јер пде силом кроз школу коју му писац преноручује да драговољно избере ! > гешким тренуцима п временима народнога жнвота и у других су се народа јављали људи који су нороке и зла у свом народу шибали, kojii су иреда њ износили црне слике u иоследице тих порока н зала ге будили тиме његов дух u подизалн његову малаксалу снагу. Али су то чшшли пре свега људи умом и душом велики, људл чнста u светла карактера, људи беспрекорни у сваком погледу који ни од чега нису зазирали, којц су били прваци, вође, учптељи народу своме и на речи u на делу. II тим људима, који су страшне осуде бацали на своје сувременике u своје суграђане, нпкад није на намет падало ни да своме народу препоручују да туђину служп те својих порока да се ослобађа, ни да своје име од њега крију! А ко је овај старац А. С., који онако страшне осуде дпже на српски народ и његову не само садашњу но и голпке прошле генерације, који ничега свеглог не може у свом народу да умотри, kojii га туђпну у службу шаље н који се чјди, на Једном месту, како комшпје нису Србију Beli притиели и себн придружили да отклоне заразу од себе, што ii3 грулежи њене избија и њнх кужи ?! Је ли то какав Мацинп или Гарибалди српски, је ли то какав Piijaunh, нли какав Доситнје, пли какав Караџић, или какав Даничић, илн какав Карађорђе, или какав Милош или Текелија ? Не, не, ниједан од тих великана српских. То је некп смрдљивијазавац који из рупе впри и на свет не сме да се покаже. То је некн нзрод на коме су сс, можда, нагомплалп сви пороци и којн је, без сумње, на себи самом многе Физиолошко-патолошке студнје чпнио н на