Дело

КРИТИКА II КИГ.ЛИОГРАФИЈА ЗОТ друкчнји, у основи су узроци исти. Њена унутрашња борба ie знатним делом у зависности од њених спољних одношаја, од њеног међународног ноложаја. Без тога унутрашње бп борбе опет било, као штоје има свуда : и у Енглеској, н у Француској, и уМаџарској. и у Италији и т д. Алп она не би бпла овака као што је. Србија је и сувшне мала, њена скономска основа ннје довољно пространа. А она се већ тслико развила да јој је она иотребна То јој они око ње не даду н гледају да јој сваки изглед на то осујете. Она се од тога отима п бори се. II само таква незналнца, или нлаћена, или ропска душа. као што је старац А. С., може рећи да је у СрбиЈИ у тој борби било „само Једно мушко“. Да је у тој борби у истнни бпло само једно мушко, много би она друкче изгледала п много би и о њој и о Сррији друкче мислили п онн којима је Србија крива што је још жива. Како je изгледала Немачка у почетку овога века док беше подељена на онако много ситних н малих државица V Какви су се појави и призори у њој внђали '? Шта су о њој њени велики. а не овако сићушни, синови иисали и какву јој судбу прорицали ? Колико је у Енглеској трајала и каква је била политичка борба само за Карла I и II '? И кад се узме још, да је Србија васкрсавајући као нова држава у почетку овога века била сва од самога сељака састављена, да она нпје имала никакав горњи, богатији слој друштвени. да су u њен Карађорђе и њен Милош бпли неписмени сељаци u свињарски трговцн — онда се, према приликама још у којима се образовала u подизала, MOjia признати да је она ипак напредовала u да и сад напредује иоред свих лутања, иоред с-ве борбе поред свих несрећа које су је сналазнле. Само њено ослобођење ишло је дугом, крвавом борбом, са сметњама и многим и великим. Кад се она будила. с-ви су спавали. Кад се она дизала и васкрсавала, њој није у помоћ Јевроиа притицала као Грчкој после двадесег година. Нико не сме заборавити да ie она тек 1833. године добила четири од садашњих својих округа и тек 1867. ослобођене градове на •свом земљишту. Она је била земља где се огњиште револуције није гасило и где се нламен слободе најпре разбуктао те н друге осветлио и на рад покренуо. На њу се увек преким оком гледало, и она је само напорном борбом стекла оно што сад има. Ми што у тој борби и сад етојимо, што као борци дејствујемо и осећамо u знамо да, много што шта није како треба, да се много пма да радп, много да ноправља, много где смо самн крнви што није боље. Шта више ми, не ретко, кривимо себе више но што смо криви. често превиђамо већ стечено и добивено. много иута предсгављамо сгање roj>e него што је ; и то је колико ириродно, толико, можда, и добро. Али и у томе мора бити мера, и њу, нарочиго, морају држати баш они који мало са стране гледају, баш они који нз Суботице или Новога Сада оцсњују. Колико би се коруиције и деморализације нашло у Маџарској и Аустрији да се и тамо све изнесе што бива ? Колико је данас маџар-