Дело

Д Е Л 0 308 ска ариотократија своја. самостална, и колико је Пешга у истини маџарска ? Маџарска за оно напретка што ,јс учинпла, и који није мали, нма да благодари знатним делом миру и редовном стању којс јој је 1867. година дала, нссрсћи аустриској u њсном владару. А од тога доба баш за Орбију настају злн дани, тешка искушења и вслике нсирилике. Олада Бугарска па коју нас писацупућује била је срећнија у свом ослобоћењу, она јс национално више добила, али ни у њој није све ружичасто како бн то хтео сгарац А. С. да иредстави. II она већ има државни дуг скоро као Србија. II њом је Стамбулов осам година татарски владао. А кад га је кнез Фердинанд на улпцу бацио, њега су измрцварили. 11 кривци се не знају ! То је прилично „кул гурно“, а, ш га велите старче А. С. ? ! Па старац овај заборања колико су Бугари добили од Руса који су им и војску стварали и створили од првога дана по ослобођењу. Ми смо с ненисменим сељацима створили нашу државу, u у њој се раз^ила једна литература која већ има н свога народног обележја и свога гласа. II сгарац се веома јако вара ако мисли да Cpouja нема „латенгних, прикупљених снага“. Она их има и оне се сваки дан умножавају. Она пролази данас кроз једну мучну и тешку мену, која већ но одавно траје, али кад је нрође онда ће ее видети да она има здравих елемената који могу u хоће да раде и напред иду, До душе може се десити да она и са свим посрне, али онда то неће бити од њене унутрашње неснособноети него од сила и прилика које од ње не зависе. У такав исход ми, међу тим, не верујемо, и за то имамо разлога. Данашње неприродности не могу још дуго трајати. То иочињу увиђати и онн који су их стваралп, а чим њих нестане настаће u за Србпју u српски народ бољи дани... Слика коју о Србији даје писац није ни налик на истнннту слику, на стварност. Али бп нас далеко одвело да се на гоме дуже задржавамо. Поменућемо само да Земун п Панчево живе од Београда, а не Београд од њих као што се старцу чини. А као свуда тако му је кукњава и за литературом луда н нразна. Он види само Пелагића у њој и никога п ништа впше! Али да, сгарац би хгео да ми имамо „мопументална дјела“ што би „у светскрј литератури места наћп могли.“ Ако тога нема — онда ннчега нема! А колнко то монументалнпх „дјела“ имају Румуни, Грци, па и Маџари? Или ваљда српски народ треба на том пољу да се мери не знамо с киме? Ваљда с Французима, Русима н т. д? Сгарцу је жао што нема класика грчких п римских на српском је зику, н пгго немамо „класичну гимназију“! II у мал шгоу том не гледа једну од највећих невоља сриских ма да Срби у Угарскрј пмај\ класичнпх гпмназија па им ништа не по.могоше. Да се мало задржимо још на једном месту књиге. Писац није именовао људе, али је свакоме лако погодити кога је мислио. Он је пзабрао Светозара Марковића, Светозара Милетића н Јашу Томића да на њих баци кривицу за зло у којем се налази српски народ. II он je ту далеко