Дело

310 Д Е Л 0 ској kjuib је — МилегиК Маџари нису ни најмање- гГо је логика старца A. С., II ;?а све ово крпве су штипендије и образовање младића наших у тућини! Доиста нодесни примери. II сад је на реду Јаша Томић. Старац није могао ожалнтн нок. Мншу Димитријевића друкче. но да нагрди и благом се баци на Јашу и нородицу му, н то баш онда кад он у маџарском затвору лежи за кривнцу, за коју и Руси и Французи ослобођавају онтужене. Жалостан је. доиста. гај догађај. Он је трагичан, јер је нокосио два од најбољих међу интелпгентннм угарским Србима, јер се ми и данас сећамо како је Јаша Мишу Димитријевића највише ценио од свих људидоцннје Браникова кола. па како је с њим н радити почео. Миша је, доиста, био жртва, a.iu жртва ситничарскпх рачуна. нодлости и накосги околине у којој је бно и у којој, ко зна да није и овај старац А. С. играо какву гадну и нпску улогу. Онн су u њему и Јаши пресекли пут мнрног п часног изравнања који је Јаша тражио u на који би u Миша покојни несумњнво био иристао да није подлегао злоћи u пакости својих прпЈатеља којн га силом гураше у сукоб. Они су i хтели. како старац велп. да женскимпнсмима доказују — да нису напустили идеЈе Милетићеве! А зар се то тиме доказује беднп и кукавни старче? Зар се то не доказује отвореним, часним п јавннм радом својим, и зар није Јаша баш с Мишом нок. огпочео рад у „Застави"?! Не, пе, све то нпје могло бити; треба старцу да„до каже нељубав у српском народу,“ п онда мора u онаЈ жалостан догађај „себичношћу“ Јашнном да објашњава. А старац заборавља да себпчнн п cuthii људн никад такога самопрегоревања не могу ноказати. Они могу само иза бусије друге на то подбадати и такве сукобе стварати.... Wer gelten wHl, muss clienen und wirken — казује нам старац по некој немачкој пословици. А срнска интелигенцпја, она у Србпји, не служи и не делуЈ'е, вели писац. Нама се опет чини да она баш за то што је у зависном, службеном положају, што много мора да служа, не ваља u не делуЈ'е како треба. А тако је и с оном у Угарокој. Кад би она имала самосталнији материјални положај, она би мање служила, више би отпорне снаге пмала и впше би коректнва могла даватп, Мало по мало почнње се стварати п самостална интелигенциЈа. То пде споро, али заметак је ту. Она ће мање служптп по команди, а више радпти и себи и народу служити. Оне нодвојености између ингелигенције и народа иочпње нестајати, она се већ дели на ону која „служп“ п која се од народа одваја, u на ону која је народу ближе и с њим заједно трпи u бори се. Али се овом нашем старцу и једна и друга не свнди: ни она која је „дала повода“ да се као парија искључи из законодавног тела, ни она која је народ заталасала и повела ге то искључење дигла и с народом се снојила. Ова друга му је зајечарску буну „удешавала“, на се онда уклонила да за тнм благује и на мпнистарске столице седне! Чудан светац донста овај старац! Нико му не ваља и нингга му не ваља, Све је корумпирано, све деморалис.ано, све денепеЈптсано. II