Дело

ЗАНАТСКЕ ШКОЛЕ 363 ских школа. Ми се овога иута ограничавамо да о томе изнесемо ово што иде : 1. У свакоме месту где се обавља више разних заната, на пр. у свакој вароши у којој бп било најмање тридесет учеиика (шегрта и калФи) требало би п дићи по једну продужну занатску школу са недељно-празничним и вечерњим курсовнма. Циљ би био тих школа, да данашњим занатлијама којима свакодневни послови не допуштају да се на други начин образују даду савремена знања без којих се данас не може рачунати на успех. У њима би се предавали поред писмености рачун. цртање разних врста, трговачка геограФија, књиговодство занатско, појмови из меничног права и народне економије, хигијена, геометрија, Физика, технологија. нешто о машинама и савременим текничким проналасцима и т. д. и то све сгрого у обиму у коме су та знања потребна занатлијама и трговцима. Према приликама те школе могле би имати и припремна одељења за оне који само знају читати писати и рачунати,. као што се деле продужне школе у Баварској. Продужне школе, да би се избегли већи трошкови. постојале би уз основне, средње и стручне занатске школе. Издатке око издржања школа имале би сносити еснаФске заједнице, општине и вароши, а и држава би им могла указивати неку помоћ У осталом те школе не стају скупо, те за то се највише п нрепоручују. Но да би ученици у тим школама имали стварног успеха, морају имати извесно слободно време, не смеју бити сувише изнурени свакодневним пословима. Осим тога мајстори не би радо пуштали своје ученике и калФе да походе предавања, као што ни трговци данас не пуштају своје момке да посећују недељно-празничне трговачке школе при свим наредбама миниминистра народне привреде Да би си та тешкоћа отклонила ваљало би још у почетку уговором између шегрта и мајстора резервисати првима извесно време за опште образовање. Ти односи имали би се регулисати законом, уношењем једне иарочите тачке у еснафску уредбу. Како је главан циљ продужним школама да утврде и нрошире наставу основних школа и да према гранама радпностп даду елементарне појмове из паука и вепггина у њиховој при-