Дело

Далеко тихо бруји Поток мали Ветрићем покренути Дрхћу вали. Веселим кликом Шева прне, II гавран гракне Гласе црне; А славуј вес?о пева, У сенци густа луга, Ветрић му песму носи Чак до небесног круга. А из далпше по каткад одјекне звонки глас; То млађан пастир песмом своју драгану зове, А њезин одговор јасан долеће чак до нас.. И ја, стојећи с тобом, сањам најслађе снове. Слушам брујање потока малог И бурно дисање твоје. Већ се и ноћца шири Сунце не сија, Још само славуј Песме нзвија; Цвеће с ливада Заносно мири, А ветрић с гора Шумицом пири; II поток сетно У дољи жубори,