Дело

368 Д Е Л 0 II гране шуште У немој гори. А на плавом небу горе са звездама месец сија, II хладнији ветар душе, и цвеће се јаче нија; А око нас никог нема, не чује се јава жива: Пгице ћуте, гора ћути, само с’ ноток живо слнва. Пирот. Јела