Дело

ЧЕДО ЉУБАВИ 371 — Свакојако хоћу. — Али немој да слажеш. — Нећу. . Него јеси ли поцепала моја писма ? — Јесам сем синоћшег. — А... кључ ? — Јесте. Једва сам се навикла. Ево га баш овде, ионела сам пошто сам преписала «кључи да ти вратим. Па бркну руком гго џепу. Једно зелено нарче хартије паде на тротоар. А она је и даље тражила то парче хартије. Ја се сагох и узех га. — Да се не потеже ! — што рекао Плантроз — рекох пријатељу. Ua пођосмо даље с њима. — Само где сам га оставила! — вајкала се она. — Пази да се не загуби ! Знаш каква је она моја ако сазна ! Ја бих волео да си исцепала. — Морало je остати у столу. — У столу ? ! — рече он преплашено. — Небој се. душо, кључ је код мене. Па скретоше норед Пашоне и одоше лево.... — Шта ли си то нашао ? рече пријатељ смејући се. — Видећемо. — Да се увратимо овде код Гинића па види ! — Да се увратимо. Увратисмо се. Заузмемо један сто у ћошку и поручимо две ракије, Развијем зелену концепт хартнју и стадох читати : Кључ: ла% ре. зи, ко, шј. Замењуј једно слово другим. „Иалтк мкјр, Сзнкћ нр мкгкх дкћз збкг квзх мкјзх, јре сп свп нкћ бзаз бпднз. Данлс ил укднр лок Стлнопа кдр опћз свкјкј дкализм дл мз сецп кдказ. Вказм тр спнцр мкјр укаггдрх ил ткбкм. Дегггк ћптз свр слмл олилтз. Нрздз сецр п Душлнквлц дл тр ср дкврчр нлсалдзм.