Дело

372 Д Е Л 0 Кдгквкез мз бкалн нл квк кмл. Црулм твкјр узсмк чзм дкбзјрм з тк лок кћрш уерд ткбкм. Твкјл дк гекбл Иалт4‘* Превод „Злато моје, Синоћ не могох доћи због ових мојих, јер су сву ноћ билп будни. « Данас на подне ако Станкул оде кући својој, долазим, да ми срцу одоли. Волим те, сунце моје, умрех за тобом. Друго ћу ти све сама казати. Не иди срце у Душановац да те се довече насладим. Одговори ми болан на ово ома. Цепам твоје писмо чим добијем и то ако оћеш пред тобом. Твоја до гроба Злата." Мој се пријатељ смејао гласно, од срца. II мени беше смешно. — Шта мислиш сад ? — питаше ме он. — Иишта. — Хоћеш ли употребити то где год. — Како где год ? — У каквом роману. — Није потребно. Ово је само за се роман. Материјал је ту. Она је или девојка или удовица, а он je ожењен, јер тражи да се цепају писма. Зар то већ само по себп није материјал за роман ? — Па хоћеш ли употребити ? — Можда — рекох мећући писмо у бележнмцу. —■ Него хајдмо опет на улицу. Платим ракмје и изидосмо. Пређемо на леву сграну и иођемо опет тротоаром. Света беше мање.... Магла се спустила сасвим : осећао сам њену влагу по лицу као да ме боцкају ситне иглице.