Дело

504 Д Е Л 0 Тасин дневник, низ нричица криминадних, од којих до сада изидоше на свет само четири свешчпце, још није сав одштампан. На сваки начин, нодуго iic још излазптп, што се даје на нрви мах мислитн ио томе : што је овај дугогодишњи београдски полицијски чиновник «ночео у њему износити различите догађаје, што је ио београдским квартовима доживео. Слике овакве врсте без сумње су од значаја по свакога Србина. којем на срцу лежи бољитак његове земље, јер be у нима наћи многога чега — нсгина јаднога и жалоснога — о чсм треба размишљати ; за читаоце, у онште, који воле забаве у страшноме и изненадноме, оне ће бити занимљпва лектира. што већ показује и њнхна добра продаја : ну, овакве какве су, за људе нравничке струке, као да ће бити од Hajвеће користи, јер cv живо искуство Једног нашег одличног полицијског чпновника. Истина, на неким местима, писац као да би хтео оградити се од тога, да му је намера била показати се као ирпповедач-криминалиста. Ну, ма да он на једноме месту (XXV, 11од завесом, свеска IV., стр. 79.) велн, да причу своју : „не анше за децу да читају ради забаве, него за људе, да мисле о овоме...“, а на другоме (XXVII, У очи нове године, св. IV. стр. 95.), да ту не пише : „историју света и народа, него — велп — моје, како оно неко рече, „доживљаје...", па: ,,коме се не доиаднеt нека ове редове ирескочи", ииак нам нп то „ирескакање“ ни непрескакање неће сметати да их проценимо ио уметничкоме облпку у коме нам се јављају, као врста криминалних ириповедака. У ове четири свеске одштампано је 29 састава већином омањих. У [ свесцп је њих 6, у П-ој 6, у Ш-ој 7, а у IV-oj 10. Највећи је Под завесом (10 лнста, св. IV.) а најмањи На гробљу. Остали еу, махом. од 5—6 листа. Као што ћемо видети, овде сижеи нису једне врсте, већ разноврсни, што чини да је чптање без монотоности. Студији злочина намењени су саставн : 1), Свршено је..-, где су изнесени последњи часови Једнога младога човека, осуђенога на смрт и где писац, као u иначе свугде, устаје противу смртне казне, што некад пада н на оне, који бп се лако дали ноправити ; 2', Самоубица. где је насликано самоубиство једнога младића, који не могаше узети љубљене деврјке ; 3), Савест, где се види како зликовац (убица) не може избећи грижу савести п 4), Разбојници (један иреглед из иоee/iei дела), где се у кратко помиње о разним разбојннчким дружинама ио Јевропи и о разбојницима по СрбиЈи. У ова четири састава писац није увек приповедач, у правоме смислу речи. Док су му причице : Свршено је... и Савсст, а особито прва. с лепом психологијском студијом карактера, догле је Самоубица већ много лошији, а Разбојннци и нису нриповетка, већ просто набрајање прнмера о разним разбојничким дружинама. II најбоље од ових причица пате од неке журбе. Хоће да се на маломе исгави много разноврсних