Дело
КРИТИКА И БИБЛИОГРАФША 505 слика. Отуда скученост, немогућност за развиће исихологијске студије у појединиМ; важнијим моментима. Још п то: Санест је већ штамиана у Пороти, год. 1881., нод натписом Кузман касапин. Сад је овде прераћена, управо скраћена и много лошија но пређе. Читав је низ сличица, што цртају разврат у нашој престоннци. Такве су : 1), Поштен човек, у којој је иоказано, како се трујеједна млада, нреварена девојка; 2), На гробљу, у којој видимо како нека млада девојка из „вишега друштва“ илп госпа оставља своје недавно рођено детенце на гробљу, где оно и умире : за тим, 3), Госпођа Н..-., где видимо препреденост подводачица, које упроиастише многе београдске породице ; па 4), Под завесом, у којој су иримери блуда по великим јевронским градовима и по Београду, и 5), У очн нове године, у којој је слика једнога малога, знми на улици нађенога дегенцета. Овога пма и у „крвом< “ н у „другоме листуИз дежурног протокола. У овој груни најобрађеније су причице : Госнођа Н... п У очн нове године, само у првој, главној је особи требало дати више маха да ради, а ппсац је могао много мање сам моралисати ; она: На гробљу бледа је, зГ>ог мало радње у себи, а исто је то и са : Под завесом, у којој је претрпаност прнповедачкога градива; ну, добро је што главне особе нису у радњи изнесене, јер их од бруке не бисмо могли гледати. Они пак помени у дежурном нротоколу прости су иримери. Сем ових развратних београдских слика, има п других, налик на те, у којима се мање или впше сликају различити деморалисани карактерн. Таква је на пр. сличица: 1), 250, у којој се хтело жпгосати шпијунско проказивање владиних удворица, па се цел омашила, те изнесено: како је пок. митрополит лепим прпволео некога Косту, имућна човека, да узме девојку, с којом је ванбрачно децу рађао ; даље, 2), Иазовска завера, у којој се слика, како је измишљена једна завера у Пазову (у Аустро-Угарској) противу династије Обреповпћа ; за тпм, 8), Фармазони, где се црта тајна Фармазонска ложа у Београду и удара на ш гетни утицај Фармазона у Србији; 4), Карактери, где је неколико сличица гадних себичњака у појединим нашим странкама, који и туђинцима служе, и 5), Богословска буна, у којој се износи измишљена богословска буна противу новога митрополита, пок. Мраовића. Ова гомилица сличица паги од необрађености. Тако, у оној првој не видесмо у живој слици шпијунаже, у другој слику онога удворице нгго је измислио пазовску заверу. у трећој, норед занимљива опнса легала наших црних Франкмасона — оне њихне ирве ложе у Београду ннкаквих карактера у радњн ; Карактери су махом онис, истина заннмљив, ну који не показује никакве уметничке целине ; а у Богосдовској буни нема главних особа у радњи, богослова н њихнпх ироФесора, већ нечега сасвим другога. II у оннм листовима из дежурнога протокола имаде цртица ове врсге.