Дело

белб ш рс е друштва Српска Краљевска Академнја. —После годишњега свечанога скупа, о ком види у овој свесци на стр. 461, била су још три скупа: Председништва, Академија Природних Наука и Друштвених Наука. На скупу Пред<-едништ9а, 4. марта, прочитано је писмо министра народпе привреде, којим јавља да је Његово Величанство потиисало одлуку Народне Скупштине: да се Фондовима, осноЈ>аним за. подизање Ак .демијна дома и Мусеја српске земље, уступе сви фондови, добровољни прилози, завештања и др) ги капитали ма кога перекла, који се налазе у Унрави Фондова u другим јавним касама, а који су према својој намени застарели и постали беспредметни по одредбама чл. 928. и 930 а грађанскога закона и тачке lo. Правила за руковање капиталима у Управи Фондоиа, све донде док се не подигне зграда за Академију, Мусеј и Народну Библиотеку. Поред других више рачунских ствари на овим скупу одобрен је распоред садржаја за Годишњак IX, како га је иредложио секретар Ј. М. Жујовић и одлучено да се од сада на скуповима Академија могу читати и приказивати само они предмети, који су бар три дана раније поднесени Председништву. На скупу Академије Природних Наука нриказвна је садржина расправе д-ра Михајла Петровића „Методе за трансформацију бегконачних редова у одређене интеграле.“ Предмет је рада проблем трансФормације бесконачних редова ма које врсте у одређене ннтеграле. Иисац даје четири разне методе за трансФормације овакве врсте, које су од ннтерееа и у чистој математичкој анализи u у њеној прииени у математичкој фисици. — Нрва је метода основана на особинама једне интересне трансценденте, која се може сматрати као генерализација извесне функције, што игра улогу простог елемента у теорији двогубоиериодичних Функција. Метода ,је црименљива на Теу1ог-ове радове, у којих је сачинилац општега члана просто или двогубо периодична Функција ранга, са периодом 2 n, и још на друге неке редове, који се на ове могу свести. — Друга метода основана је на једној Fovrier-овој теореми и има највећу генералност од све четири изложене методе. Fovrier-ова теорема тек је у последње време тачно доказана, и показано је да поред све велике генералности њене, функција, на коју се она примењује, мора испунитп неке ногодбе, које ваља увек испитати пре употребе геореме. Те су погодбе тачно изложене у излагању ове методе, и за случај кад су оне задовољене. писац даје неколико образаца за збирове бесконачних редова помоћу Fovrier-ових интеграла. — Трећа метода нарочито је згодна за трансФормације бесконачних редова u одређених интеграла, на које се наилази у математичкој фисици и то у онцм питањима, која се своде на интеграцију линеарних парцијалних једначина. Али врава важност методе лежи у томе, што се њоме велике класе одређених интеграла могу разложити на своје иросте елементе, Факат сличан разлагању рационалних, иросто- и двогубо- периодичних Функција на просте елементе. Функције које за посматрање класе одређених интеграла играју улоге нростих елемената, дате су у облику бесконачних редова и остају исте за све бесконачно многе интеграле, што припадају једној и истој класи. — Интерес ствари лежи: 1. у великим рачунским олакшицама за израчунавање одређених интеграла, које су последица такога разлагања, јер се на тај начин читава класа интеграла своди на израчунавање вредности, које једна истатрансцендента и неколико њених узастопних извода добивају, кад се променљивој даду извесне лако израчунљиве вредности. 2. у томе што се решавање извесних знатних теоријских питања, која се тичу одређених интеграла, тиме може олакшати, сводећи читаву класу интеграла на једнуједину трансценденту. Најзад четврта метода, која је основана на употреби једнога од најпростијих одре1,ених интеграла, даје начина да се сваки бее-