Дело

ir 0 3 II в 97 — Да, али то није наглашено, зашто ! — Оно баш тп сам треба да знаш, чега ради то зову у полицију ! Заман или за масне колаче не би за те писали. — Тако ти Христа господа, откуд да ја знам ! та нисам шинта скрнвно ! — Ти тако мислиш, или би хтео да ме слажеш ! Мора да сн тп негде направпо некаку комедију. — Па где ? — Не идем с тобом да знам. Треба сам да знаш где. Право ја кажем, с тобом човек мора доживети срамоту и беду! Госпођа мајсторица одмакла се к огњишту, а обућар је опет читао иозив. — Чуј Резо, да то не буде због онога мамлаза ? Госпођа Реза спусти руке на ниже и окрену се од огњи* шта к мужу. Браду мало подпгла горе, уста напрћила, левнм оком зажмирила. У њихову је супружанском «говору цвећаи то значило: — Говори јасније ! — — Знаш, знаш, та пангалоска рђа, онај Тонда, што је као калФа радпо у нас пред нову годину — Шта je с њим ? — Ништа. Трампили смо сахатове, — мој био гори, и опет ми je он дао прида још три Форинте. — Ништа за то нисам знала. — Да, доиста, душпце. Некоме је то он испричао, а овај тп га је научно, шта да радн. Ништа друго бити не може. За тим иозпвом крије се Тонда. — Онда му врати оне три Форинте, што ти их је дао. — Е доиста, врати ! Али, знаш, како је: овдс оде неколико крајцара, онамо опет неколико, зар могу тако дуго три Форинте трајати ? — — Нарочпто теби. Каких ли стварн не ће човек сазнати. Макне некоме новце, утуче их, а не каже ми нншта — па се још чуди, кад добије иозпв. Чекај само, није Тонда тако глуп, као што ти мислиш ! Из тога је пзвела госпођа Реза још много других лепнх отвари. Мајстор Подрашка слушао је н само гледао у познв. Дедо X 1