Дело

98 Д Е Л 0

.

— Била би то грдна срамота. Не треба дотле да дође, говорио је у себи, заденуо је позив за огледало на зиду, где су биле освећене врбе, па се обуо и обукао. — Куда ћеш врага ? Још мало па је време ручку ! — Ех ! И излетео је на ноље. За четврт часа био је у дућану Јеврејина, у кога је куповао материјал за свој рад. — Господине, Роубичку, требају ми три Форинте. — Но, Боже; као да ти треба стотнна.

Ево тп три — узми. На ! Подрашка, са сузама у очима од захвалности, отишао је у дуванџиницу с оне стране, купио ноштанску упутнпцу и марку, продавачица му написа адресу: калФа-Тонди, којп је радио на Поржичу, а мајстор отрча часом с овим у пошту. — Сад смо мирни ! радовао се путем, идући кући. Кад Тонда добије три Форинте, онда сав спор нема внше места. Рецепис је ставио поред иозива као важан докуменат н сео је са својом већом половином за заједнички ручак. — Где си био ? упита га госпа Реза за ручком. — Ето, знаш, имао сам посла, па шта Послао сам Тондп три Форинте. — Враг те знао, баш си ти чудноват светац ? силно уздахнувши рече госпођа и нзмаче се од ручка. — Зашто ? — А баш ја знам, због кога je послан тај позпв. — Па ? — То је све масло оне обешенице, оне помодарке Пепнке што је код нас становала. Хранила сам је и чувала буд зашто. џабе, прала сам је, — то с&м најбоље знаш.

— Разуме се, да и ја то знам ! Па шта хоће ? — Нашла сам јој место у илеменитој иородицн, али је девојка после четрнаест дана утекла. Јуче сам је срела, и да бих јој вратила, што ми је дала за место, ето шта сад чини. Баш велим, да не треба човек пнком добро да чинн ! — Шта ти је за то дала ? — Шта ми је дала ! — петицу. Друга би девојка за тако место дала п десетицу. — Онда јој то врати, тој скптници, па после памет у главу!