Дело

99 II 0 3 н в — Да, вратим ! Кунила сам за квце.ћу, нешто за кућу, а ФОрпнту сам дала надзорннци куће «за наше ствари”. Али с њом више не седох. Увек ћу сама. Тако је госпа Реза у дугој беседн положила рачун од иетице. После мало мајстор Подрашка пљуну у дланове, мету иод тезгу сашивену цппелу и прекрсти руке. — Чуј, Резо, — ма на позиву би бнло твоје име а не моје, кад би се тицало твоје ствари с Пепиком. — Молим те, језик за зубе, пначе ћу све оставити н побећи од тебе. — Гле, сад се истом сетих, да би то могло бпти нешто друго. У недељу, знаш кадно сам дошао мало доцније кућн, задржао сам се с Чаичиком у каФани код „тридесет треће карте”, а гостионичар, пошто je било мало гостију, самјепио само да би било више друштва, и кад је бно испод нуле, и из несташностн разлупао ми је цилиндар. Чекајде да ти то испричам, немој се жутити. Видиш и сама, какав ми је цнлиндар. Пета је година, како га носим. Већ је почео зеленети. Еле, кад га је продерао, да се покаже каваљер, отишао је и донео ми је свој новн цилиндар. Извуцндер кутију, Резо, и види, да ми је цилиндар нов-новцит. Нисам ти хтео ништа причати, него ето тн сад све потанко испричах. Тако ми се чинн — а шта би друго било, него да је тај лумпов, кад се наспавао и истрезнио, отишао у иолицију и јавио, како сам се по служио његовим неурачунлшвим стањем илн тако што, и ето шта се изврзе — позив Баш бн ме осрамотило то, та снрдња! Устане, извади пз кутије цнлиндар, завије га како тако у хартију, отвори крило прозора п зовне послугу — експреса на супротном углу. — Ето ти два гроша, одмах однесп овај цилиндар крчмару код «KapTew, немој га другоме до само њему у руке датн. Реци, да му га шање господин —- Подрашка — не заборавп ! од госиодина Антонина Подрашке. Ппшта впше. Не треба никака одговора ! — Ето шта човек још дозна, шга ви радпте у крчмама. Но !

Мајстор узе на колена велики гладак камен, на камен намести кожу. а у .руке узе кладпво. Госпођа мајсторица све је 7* ■ /