Дело

214 Д Е Л 0 — Какву каву ! викну он увријеђен. Тако ти Бога, кумо, спрдаш ли се и ти са мном као ова ђеца ? Зар тежак који се кренуо на работу, да срче каву ? — Ама, чоче, нити се ругам с тобом ја, ни дјеца, започе тетка достојанствено, као што је већ она умјела. Ти се нијеси кренуо на рад, него си ми дошао у походе. Право да ти кажем, мало ми је чудно ... — Е, онда збогом ! викну Ђукан и ђппи. — Ама, стани човјече, шта ти је јутрос ! викну и тетка смијући се и стави му руке на рамена. Зар да се зава^амо јутрос, — првог јутра послије твоје свадбе, у мојој кући! Бог с тобом, куме ! Сједи, па разговарајмо ! — Ама зашто се чудиш што сам дошао ? рече он и сједе. — Ја се томе и не чудим. Ја то нијесам рекла. — Како да ннјеси рекла !... Али сад свеједно, само ми је чудно што се и ти држиш бапских тандара ! Ја сам, Бога ми, мислио да тн то не зарезујеш ! — Каквијех бапских тандара ! — Па таквијех! Као и она. Болан, јутрос је био у кући прави жвр ! Она ме проглушила најприје ситнијем ријечима, па онда их је залила сузама. Био је прави п.вусак, баш као и јуче. Те, не знам, не ваља ово, не ваља оно, — триста некаквнјех женскијех регула ! Најприје јој не вал>а што облачнм његове одерине. «И да нијесу његове, вели, опет није лијепо да на данашњи дан излазиш као какав просјак, да се прерушнш као ради жаловања ! Тешко мени, сав ће свијет то помислити и бићемо за прпчу и граду и заграђу!« Па онда, кад се упутих, пита ме : куда ћу. «Идем, рекох, до куме, да се с њом посавјетујем за нешто.” «Не за Вогз!и викну она. „Није у реду да јутрос свраћаш у кумовску Kyhy! То се не чини. II због тога нзнити ће се прича!“ И онда: куку њој ! тешко њој ! — кажем ти, нрави жвр ! Ја мислим и сад слинп ! II Ђукан обриса палцем једно око, на друго, јер и њему, као год н тетки и мени, бјеху наврле сузе. Тетка н ја погледасмо се. Мени дође да опет прснем у смијех, али се савладах.