Дело

'ВУКАН СКАКАВАЦ 215 — Па јадан Ђукане, зар тп није од Бога грехота да је тако уцвилиш првог дана ! поче тетка силно узбуђена. Кажп мп, зашто то чиннш ? Та, ето, н ти се сад кајеш ! Ђукан наду образе и замаха главом. — Није то без разлога, кумо ! Познајем ја женску ћуд! Треба љој, одмах — намах, ноказати да сам ја господар, да се моја не пориче као нн царска ! Треба њој с мјеста ударити жвр ! Јакако ! А, Бога ми, не кријем ти, да је п мене забоњело у срцу од њенпјех ријечн ! Али, да се кајем, не кајем се, jepr оиет кажем, познајем вашу ћуд знам како треба са женом ! — Јада ми ти познајеш женску ћуд! рече тетка замишњена. Хајде, да одем ја мало до ње, да је умирим ! — Шта ? викну Ђукан. Да ти сад идеш к њој, да...!? Још би то требало ! А ја, лулавац, мислио сам . .. Бога ми и светог ми Николе, мога крсног пмена . . . увијек сам мислио, да си ти ио памети као њека мушка глава ! А опрости што ти то кажем, али . . . ево . . . видиш . . . као што сам прије рекао, ја сам баш дошао да се с тобом посавјетујем око домаћих послова. Тетка се промјени у лицу кад јој Ђукан наче њен углед, али се одмах савлада Па онда се тек сјети, да смо мн дјеца слушали што није за нас, те нам мрдну главом да излазимо. А, иначе, бјеше већ врпјеме да се иде у школу. Ја се руковах с кумом и пођох, али она рече : — Дед отрчи и донеси куму ракије Рано је још, Стићи ћеш на вријеме у школу. Донеси п смокава. — То могу. вели Ђукан. А знаш шта ? Нека кумић тркне часком до нас, иа нека донесе цјелица, — од онпјех давнијех цјелпца, што су оне губе јуче донијеле, тобож на дар. — То ја не дам. вели тетка ошинувши га ногледом. Имамо и ми цјелица, и расплаћеница,, какве су да су. Хајде, дијете! Кад се ја вратнх с мезом и пнћем, Ђукан је нокорно примао њене савјете. Ја наиђох кад је говорила ово : — Куме Ђукане, послушај тп мепе, ирођи се за сад сваке новотарије, ради све као и другп њуди, бар докле не средиш њетину, докле и впно и уље не буде у коноби. Дотле ће и пролеће, а дотле пмаћеш времена и да размислиш н да пронађеш како ће битн најбоње ако баш будеш хтно иродавати