Дело

'liJ'KAH СКАКАВАЦ 217 му је наћи краја, али, опет, добра је срца и бпстар је као муња. Па, најпослије, он је госиодар. Је ли тако ?* — Разумије сз, вели тетка замишљена. ■— Па сви су они (Скакавци) таки ! Сви су мало аруми, алм готово сви лијепо живе са женама. Ено Ката Јовова впдјела си на свадби — просто царује над свима. Да ми је знатп како она то умије. — А оно јест мудра жена ! потврди тетка — Баш мудра! Благо њој ! Moj је Ђукан у звијезде кује! Каже, да је њему требала онаква жена. Боже мој. што бих ia прегорјела, да ми се чешће с њом састајати !... Али, опет, у Бога се надам, да ћу и ја умјети са мојим Ђуканом кад му бо.ве познам нарав. Он сам каже: ти само стисни зубе кад мени дође мој жвр, па ћу се ја одмах раскравити ! — Ђаво му однио тај његов жвр ! вели тетка смијући се. Оувише је рано ! — Ама, шта ћеш кад му је то од Бога ! настави Марта. И онда, најпослије, сваки човјек има свој жвр , — каже мој Ђукан, — а тако и мора бити !... Алп да си га видјела кад се праштао ! Вјеруј Богу, ни мати не би била милостивија кад се раздваја с дјететом. Па није да је ижњубио ФиФину, него као да ће је појести. Нађи ми другог човјека да тако милује туђе дијете ! заврши Марта и очи јој заводнише и на њеном лицу засија надање неког неисказаног блаженства, те ie у томе гренутку била љепша на очи него икад. Марта се надала, да ће Ђукан доћн тог дана око заранка, те отиде да му зготови вечеру. Кад је већ било вријеме да стигне, изиђем ја те се станем шетати по улицп, јер сам желио да му видим мазгу. То је био знатан догађај у Мартпним домаћим пословима. јер од тада ће након више година, сама прибиратп љетину; дотле јој баштине бјеху у наполици. Ја сам ходао докле се не ухвати сутон. Марта је често промаљала главу кроз ирозор и узвикивала: .Еда га?... Боже мој, шта ли је то с њим, а рекао је, да ће доћи за видјела!" Најзад поче слутити и кукати. Доиста му се нешто догодило. — неки жвр ! Бога ми и мн смо легли н устали у тој бојазни, али нас о сунчаном уранку умири Томка. Она допаде с изразом који ie