Дело

218 Д Е Л 0 наговјештавао велике новости, али ништа страшно. Ми баш сјели да доручкујемо. — Ну , шта је ново ? пнта тетка. Је ли ти дошао господар ? — Дошао је синоћ касно и био je (Томка заусти да нешто рекне, па се предомисли и настави): Дојахао је на мазги, а најамник на магарцу... Мазга је лулава, магарцу је одсјечено пола ува, а Курсуп је бештија ! (У томе надимку Курсуп, ја сам измијенио једно слово, али је Томка изговарала како треба). Синоћ кад дођоше, ми сиђосмо у двориште с Фењером. Господарица је све дотле плакала, мислећи да је госиодар uoгинуо. Господар је био пијан; он одјаха, а мазга се поче ритати, умал што не уби господарицу. Па онда се ритала све дање, све у круг, како је он вукао за оглав. Како је ударала плочама у зид, све су варнице врцале. Срећа што господар није испустио оглав, а иначе би нас била све побила, јер смо ја н господарица стајале као скамењене. А може бнти да би Лулина кога и ујела, јер Курсуп каже да и уједа .. — Ја те ништа не разумијем ! прекиде је тетка. Ти си свс заплела ! Помињеш некаква Курсупа, некакву Лулнну, као да их ја Бог зна од кад познајем ! — Ама Курсун је тај добросрећни најамник. Да га само видите какав је! Чим су ушли господар викну: држ\ Курсупо. прихвати Лулину, а Капурала одмах ућерај у стају !и — Капурал (каплар) је име магарцу ? запитах ја — Капурал је магарац, него шга ! рече Томка с такпм изразом као да се то по себи разумије — Добро, шта је било дал>е ? пита тетка. — Шта је било да.ве ? Свашта Лулина се све једнако рпгала и оптркнвала као у вршају, господар је викао, а Курсуп со иревијао од смијеха , докле му се најзад господар не прнмаче. те га ударп ногом тако силно, да се одмах нретурн. Онда му госнодар викну: „Што ми се ту кезиш, магарећа багро што не узмеш мотку дз смириш Лулину !“ Онда Курсуп дохвати мотку, na поче лијемати Лулину, докле се није смирила. Сва je дрхтала и зној је пробио. Онда јој скидоше самар, па је пстр.ваше и уведоше у стојницу.