Дело

219

ТаУКАН СКАКАВАЦ — А Курсуи није нпшта рекао кад га је Ђукан ударио ? питам ја. — Јест рекао: «Богме, госиодару, и ти се риташ као и Лулина !* Па се ударио смијати као луд. А луд и јест ! Кажем вам : права бештија ! — Буди Бог с нама ! рече тетка крстећи се. А Марта ? шта вели Марта ? — Господарица није ништа говорила докле не уђоше у кућу, па онда се поче јадати. Каже: Шго си довео луду мазгу, да погине когод, може бити ја или дијете !* А он каже: «Оно што је лулаво, оно и ваља. Ја Hehy мрцине око себе него жвр ! Ја сам изабрао што сам хтио, и мазгу и момка, ја сам госнодар!” А она каже: «Ашто надјеваш животињи и човјеку имена од комендије?” А он викну: „Доста!м и зашкргута зубма. Господарица није ништа окусила, него је гглакала. И ФиФина је илакала А Курсуп је. . — Је ли те Марта к мени иослала ? прекиде је тетка. Томка се трже и удари се дланом по челу. — Јао мени јадној, шта ја радим! Убиће ме госнодар! Он ме је послао да ми дато ваш маљнц; наш се нзгубио. Хоће сад да поткивају Лулину, јер јој синоћ отпала плоча ! Ја отрчим, нађем ioj маљиц и пођем с њом. Готово у трку ми се разговарасмо : — Дакле, тако, Томка. Ђукан је, велмш, био пијан и грдио Марту ? — Умало што није ставпо руку на њу. А рекао јој је : „Језик за зубе, бабо, или ће сад бити жвр по твојим леђима,,) Помисли, да је бије шести дан послије вјеичања. Али, Бога ми. данас сутра то ће бити. И на мене се окашао. Рекао ми је једну грдну рнјеч. Бога мн, ако ми још једном рече, ггљунућу му у брке, па да је он убно стотину џенерала ! Јер ја му нијесам жена, да ми може свашто говорити ! — А шта ти је рекао ? питам ја и зауставнсмо се цред вратима нашег дворишта. — Ништа, велн дјевојка мрштећи се. — Немој се ти шалити главом, ночех ја. Ма шта ти реко немој да пљунеш на њ, јер би те он на мјесту убио ! Бидшп. ббна, да је он звјер... А, шта велиш, тај Курсун је наказа ?