Дело

222 Д Е Л 0 Ђукан стегао оглав и гледаЛулину у очи, мрмољећи нешто. Њеки здепоња узјахао на њу и ухватио се за гриву. Њеки Мијат, надничар из сусјества, постарији сух човјек, покушавао је да јој дигне стражњу ногу. На другом крају дворишта Капурал је мирно преживао и као да је с презрењем посматрао све то. Из куће се чуло јецање Томкино и Мартин глас. Од једном Лулина се ритну тако ђаволски, да умало не одби вилицу надничареву. Човјек крочи натрашке псујући , онај на њој одскочи за двије педи и бубну главом о њену главу, па се поче смијати, а смијех му је наликовао н.а лајање каквог старог торног пса ; Ђукан је стаде ударати ногом у слабиее и викати: — Дур, Лулино, дур ! А нећеш на лијепо, је ли ? А хоћеш са мном да се вучеш клипка, је ли ? А хоћеш да познаш шта је жвр, је ли ? . . . Ево ти жвр! Ево ти жвр ! — Немој, господару, тако ти светог Јована! виче Курсуп климатајући на њој. Немој више, нагрдићеш је ! Мијат се чешкао по глави, па кад се Ђукан смири, започе: — 0. брате, зле звијери ! 0, брате, да Бог сачува! Она ће најпослије убити њекога! — А шта ми ту наричеш као жентурина ! викну Ђукан. Убиће, појешће не знам кога ако не каквог мртвика као што си ти! Не знаш ти шта je мој жвр ! А Курсупе ? — Не зна, јашто него не зна ! забобони здепоња одмичући се опет на сапи. — А сад ћчмо друкчије, настави Ђукан. Дед ти, Мијате, држ’ за оглав, држ’ чврсто а ја ћу је поткивати, икону јој њезину. Али пајирије да је окренемо на другу страну. Кад то учинише, работа поче наиредовати. Лулина. млада, снажна доротуша, стригла je ушима и вал>ала очима као да тражи свога страшнога госнодара. Он пак. уз непрекидно тепање и псовање, прибијао је клинце све јаче и јаче. Курсуп, чешкајући је по глави нонавњао је сваку ријеч Ђуканову, те ко би их слушао а не видио, мислио би да Ђукан говори пред каквом пећином што одјекује. Тада ми је тек била згода да добро видим Курсупа. Био је то младић, готово у правом смислу ријечи, шири него дужи,