Дело

22 4 д е л о Разумије се да су Курсуи, Лулина и Капурал, као год и њихов господар, били предмет разговора и шале, најпре у нашој улици, па све дање. Ђукана Beh нијесу друкчије звали » него „Жврм, или "„Мартин Жвр®. Осим тога, та ријеч, као год н у устима Ђукановим, значила је стотину ствари. Жене су викале дјеци : «жвр те однио, да Бог да ! . . . Даћу ја теби жрв ! Не знаш ти каква сам, кад мени дође мој жвр !» Једног крупног тежака прозваше Жвркадином. — Ђукан је то често слушао, али не само да се није љутио, него би се увијек осмијехнуо кад би чуо своју омиљену ријеч. Јер (нијесте вањда, заборавили) да је «све на свијету жвр !" Дјечурлија одмах крсти Курсупа и другим надимком ; назва га Г . . новањем ! Другог дана отидоше господар и момак први пут у по.ве. Отидоше зором и са срећом ! А истог дана послије подне, када сам се враћао кући, зачух у Ђуканову дворишту лавеж иса и видјех Марту, моју тетку, Томку са Фифином у наручју и двије постарије, непознате женске. Ја застадох. Томка је љубила диЈете, гушећи се од илача. И остале су женске брисале очи. Једна од двију непознатијех женских држала је оглав, а за њом је стојало магаре, натоварено шаренијем ковчежићем и спртвом. Томкин пртљажић! Томка ме погледа не може бити жалосније и махну главом, а ia отидох, да се не заилачем пред женским главама ! Дуго сам сједио у нашем дворишту, сјетан и замишљеш Најзад врати се тетка водећи за руку ФиФину. За њима је ишла једна од онијех двију женских, којој се зачудих кад је видјех из близа. Бнла је то стара дјевојка, што се познавало ио црвеној капици, око које бјеше савила просиједе нлетенице. Капица јој бјеше начичкана силесијом ђинђува, пулица и бановаца. На њој бјеше кошуља са црвенијем везом око грла. дуж груди и широких рукава, био зубун, нова тканица и нова клечана опрегача. Нијесам се зачудио ни њеној ношњи, ни томе што је стара дјевојка, него њеном обличју. Бпла је повисока, суха као укљева, жуте коже као лимун, сувише отегнутијех образа, црнијех утонулијех очију, које су сијале, као да бјеше у грозници. — Ко је то? заиитах лагано тетку, узимљућп Фифину к себш