Дело

ЂУКАН СКАКАВАЦ 225 — То им је нова најамница, одговори тетка, мрднувши обрвама на више. — А Томка оде ? — Оде ! рече она, иа одмахну руком и упути се у кућу. И iboj је било веома жао Томке. Ја стадох разговарати Фифииу, којој очице бјеху пуне суза. ФиФина је била блиједа и задавала ракијом и бибером, iер у пош.Бедње вријеме једнако је побољевала, те су је једнако запајали 'Букановијем оми.кенијем лијеком. Нова најамница стајаше према нама, прекрштенијех руку и оборенијех очпју, с изразом као да ће од једном залелекати. — А одакле си, сејо ? запитах је најпослије. — А. мн смо озго . . . из горњијех мјеста, одговори она отежући. — А како ти је име ? — А, пме ми је Анђелија. — Анђелија „Чеговића” ? — А тако, Анђелија... само Анђелија По томе разумједох да је нахоткиња, — јадно старогонче, што је од дјетињства измећарило немилу и недрагу, докле не доприје до Ђукана. Након кратка ћутања опет започех: —• А хоћеш ли се моћи обикнути у Приморју ? Анђелија канда не разумједе одмах питање, канда се домншњала шта то знази, па одговори отежући као и прије: — А Бог је свуда. и крштене су душе свуда! А ја кад чујем звона, ја... — не доврши што је започела, него се прекрстн и запита ме плашњиво: — А јеси ли ти од наше руке (православни)? — Јесам, рекох, али овдје има много више ањиховијех.” Анђелија диже руке, као да хоћаше рећи : «не помињи ми to,w па се одмаче и с дубоким уздахом сједе на камену клупу и загледа се у земљу. Гдје ли кум Жвр нађе ту (<лулавуи усидјелицу ? питао сам сам себе. Већ видим, да он хоће да се опколи само «лулавијеми и „арумијеми; већ мп је јасна ствар, да он барабари и крштене душе и стоку, да пред његовијем очима Марта, ФиФина, Курсуп, Лулина, Капурал и сад ова Анђелија, само су Дедо XIII 15