Дело

226 Д Е Л 0 иодложници, којима је главна дужност потпуно једнака, на име. слијепа покорност и поштовање његова ажвр-аи, али гдје он натрапа на ово чељаде ? — Је ли. Бога ти, рекох, гдје тебе нађе мој кум Ђукан? Анђелија се мало намршти, као да јој би криво што ie тргох из дубоких мисли. Једва идговори: — Ја сам бпла у најму у Житнићу код једнога. — Па си изишла искрај тога и тражила службе и наишла на Ђукана, је ли ? помогох јој ја, не би ли се што npiiie објаснила. Она заврти главом. — Аја ! Ђукан је до дио у село, па је купио пса, па ми je реко да га доведем, — то толико. То ми је било нејасно, али се сјетих лавежа у дворншту; то ми је било прече, те наставих : — А тако ! Дакле, ти си довела иса ? Је ли колики ? Како му је име ? — Богме, није мали. Ми смо га вабили Зељов, а он нека га ваби како год оће ! рече Анђелија, па диже руке и пљуну. Мене снопаде смијех. Доиста, она је то случајно рекла. али ми то напомену његову манију да сваком и свачем предијева имена. Смијешно је, дакле, било што се чиннло као да она то зна. Ан^елија устаде п опет дубоко уздахну. — Да водим дијете ? вели Могла би се карагн госиодарица. — Добро, иди, али ми, чоче, не рече како сп се погодила за најам ? ■— Ја се нијесам пога^ала; то толико што ми рече : *доведи зељова, на можеш остати код мене. Ја сам се оженно.” — Аха, дакле, ти си нознавала и од пријед Ђукана ? Усидјслица сва поцрвени и рече збуњено : — Ila јесам... онај... била сам у најму код њих, код стрица Мнјата, кад је Ђукан био дијете. Кад то рече погледа плашљиво око себе, ua у мене, чисто страхујућ^, да је још што не питам, те одведе ФпФину. Тога вечера доиирала је нз дворишта Ђуканова силна граја, као да се ђаволи жене. штоно ријек. Чуло се рзање,