Дело

'БУКАН СКАКАВАЦ 227 њакање, лајање, гласина Курсупова, а нада све нсовање и внка Ђуканова. Осим осталога, чусмо јасно где довикује псу : «Тамбур, мирно !. . Лези, Тамбур !л Па онда, два три пута зовну: «0-0-0 Ђинђувија !м Дакле најамницу прозва Ђинђувијом, а Зељова Тамбуром! Од тада за много времена нијесам из близа видио ни Ђукана, ни Курсупа, jep су увијек зором одлазили у поље. Виђао сам их кад и кадс вечера, кад су се, као и остали тежацн заграђани, враћали. Ђукан би увијек на помол улице потјерао Лулину у трк, те бн његова нераздвојна двоцијевка одскакала му на плећима. а под ногама мазгиним врцали би камичци. Жене су склањале дјецу, грдећи „лулавог жвр-а.и а, Бога ми, многн су му људи пријетили у очи да ће се разрачунати с њим. За њим би каскао Курсуп на Капуралу, а за њима Тамбур. Ако би се десило дјеце на улици, одмах се дигле ухакање и граја. Дјеца вичу: «0-ла-ла! О-хој! Ето Курсупа, Г. . новаља, Буботе! Јуриш на њега!и А Курсун, кезећи се, враћа им мило за драго, помиње им мајке и оцеве. А Тамбур лаје, прибијајући се уз Капурала. Али ако само једна каменица погоди Курсупа, или Капурала, или Тамбура, он онда одјаше, па засипље бубуљнма као градом. Често је и какав невин страдао, често је због тога било дерњаве и пријетње по цијелој улици. Али и кад их нијесам виђао с вечера, ипак сам их увијек чуо послије првог мрака. Обично чим вечерају, настане граја и лупатање. Ђукан псује «бабу“ или Ђинђувију, или Курсупа; или лијема момка, Лулину, или К.пурала, или Тамбура. Ма га опет да се на неким искалн , бије магарца, а Курсуп обоје. До душе, и ако се у оиште мислило да бије п Марту, и ако се често чуо њен врисак. опет се то није ноуздано знало. Марта би планула кад би то когод поменуо и клела се дјететом да то није истина. II моја се тетка иреиирала са женама из сусјества, тврдећи да то није истина. Тако je трајало још неколико дана, докле не започе берба. Онда Ђукан с момком и с надннчарима поче сасвим касно догонити кљук. Кола се у оно вријеме још нијесу употребљавала у нас. Љетина бјеше добра за приповијост. Ђукан као да се бјеше смнрио. Марта и Ђинђувија имађаху пуне шаке