Дело

228 Д Е Л 0 посла испирајући и намјештајући бачве и каце. ФиФина је већином дањивала у нас. Марту сам ријетко кад виђао, — поњекад на прозору. Била је сваког дана блеђа и жалоснија , али увијек би ми се јавила с осмејком, Једном je застадох намрштену, замишњену, али чим ме опази, поче се смијати и поче ми причати о Курсуповим глупостима. Кад je већ сав кл>ук био у коноби , те Ђукан и Курсуп почеше раније долазити, настаде онет пређашњи живот. Па онда започе киша, — бескрајна приморска киша пред зиму. Ђукан се поче кланцати по крчмама и пијан долазити кући. Долазпо је око поноћи, иред зору, устајао пред подне, јео кад га је воља и што се затече, а увијек уз вику и псовку. Било је гласова да се бије по крчмама, да су му неколико пута „измерили ребра.» Курсуп је по цео дан лежао у стаји, поред Лулине и Капурала, па, кад није спавао, онда је пјевао. Разумије се, да би често у вече добио свој оброк од Ђукана, те би одкукао пјевање. Ђинђувију сам често внђао на прозору, гдје, налакћена тужно гледа у замућено небо. Марта се никако није виђала. Једнога вјетреног вјечера, баш кад хтједосмо лећи, дошуња се Ђинђувија, као каква утвара. Била је жућа него обично и сва је дрхтала. — Шта је ? викнусмо у глас ја и тетка... Шта се догодило? — А уби је господар! једва изговори она. — Кога, јадна не била !.. Говори брзо ! викну тетка. — А господарицу ! Ми иотекосмо. Пред вратима је лежао Курсун потрбушке и јецао. У коноби бјеше помрчина. Горе се ништа није чуло. — Ђукане ! викну тетка изван себе. Зачу се стењање и Мартин глас. Ми се попесмо кроз помрчину. На столу је горела лукијерна. Ђукан је хркао, обучен на кревету Између двају прозора сједећи на поду, а леђима при-