Дело

264 Д Е Л 0 глумцу — иочетнику, има нечега силнога, дрскога, нечега одвише бујнога, као у Гетову Baccalam*eus-y. Колико је младих почетника тврдило о себи исто онако, као и он, т. ј. «то је најплеменитиЈи позив младости ! Света није било докле га ја нисам стсорио, а сунце сам такође ја из мора издигао.« Да сада, у зрелим годинама, признамо оно, што смо у младим годинама о себи мислили. мислим да не треба да се стидимо, јер се свему томе можемо само насмејати иа огтростити. Мене прати скоро кроз цео мој живот то тужно нарицање за пропадањем драме као што рекох већ, од дана када ступих у позориште. И поред свију напредака што сам у борби за подизање драме учинио у друштву с пријатељима из Немачке и Аустрије, и ггоред свега ваљанога рада других прнјатеља позоришне уметности, ипак црни гласови нису хтели умући, већ се и даље говорило и нарицало : „драма пропада!)> А као што већ знамо, и дањ-дањи чује се оно исто запомагање. Кад се сада, као зрео човек упитам, да ли збпља тако стоји драма, бар у Иемачкој, онда морам признати, да ћу и сам рећи, да с драмом у Немачкој не стоји добро. Па онда зашто је то тако ? Шга је узрок том жалосном стању у коме је драма ? Да бисмо на ова питања што јаснпје себи одговорили, пођимо мало издаље, јер се с мало речи неможе на њих одговорити. Омо што позориштем називамо, у правом смислу те речи. оно што је цвет духа човечанскога што је потпуни израз унутрашњега живота једнога народа, врло је компликована ствар, Опстапак правога позоришта завпси од врло много околности, које тек у потпуној својсј хармонији ујемчавају трајање тог идеалног позоришта. Јер прво и прво : ттоглавари држава морају позорншну уметност волети и неговати ; народ мора бити спреман и подобан да оберучке прихватп оно што му се даје ; мора бити писаца, који ће писатн добре комаде; треба имати згодно сазиданих позоришта, која ће уметничкој замисли правпх песника моћи с успехом да послуже, да се на њима може све извести. Управитељи позоришта морају на сваки начин бити таквн људи, који ће умети да одаберу комаде, који одговарају законима естетике; глумци на сваки начнн морају оити добро спремни да своје улоге добро и верно играју (а