Дело

0 ПОЗОРИШТУ 265 не изигравају) ; објективна је критика пеонходно потребна, која ће сав рад пратити. Да нак политичке и економске нрилике једнога народа утичу на опстанак позоришта, о томе нема сумње. Кад све те Факторе, који су за опстанак позоришта иотребни, ирегледамо, морамо и сами признати. да се за здрав живот позоришта много захтева. Знам да их много и много пма, који ће рећи : „на то се не треба толико обзирати, јер ако је само време по себи повољно за развитак нозорншта. онда је све остало сноредна ствар, све друго што треба дође само по себи, и позориште успева као год самоникла бињка. ветром пресађена.» Сви они, који тако мисле, врло се варају. Позоришна уметност, у иравом значају свом, не може се и но сме се упоређиватп с „биљком ветром иресађеном”, јер ће иозориште опадатн увек, па ма како повољно доба за љегов опстанак било, само ако остали Фактори, који ујемчавају његов живот, нису ту. — Да је све то тако, лако ћемо се уверити, ако бацимо поглед у историју старијих и млађих народа Видећемо у многих од њих, да позорншна уметност није успевала онако како би требало, иоред све економске и политнчке независности многих од њих. Сјајне епохе на нолитичком н економском пољу бивале су често у неких народа, повраћале су се али сјајно се доба позоришне уметности у тих истих парода није повраћало, што јасно говори, да за опстанак позоришта сама та два чиниоца нису довољна. Мени се чнни да су срећнн данп позоришта у Немачкој настајали онда, кад су је генијални људи у друштву с осталим Факторима прихваћали да послуже позорпшној уметности. У чему лежи сад узрок, да о цветању позоришта за наших дан i не можемо говорити, и да и сами морамо ирпзнатн да наша драма оиада ? Зашто то, да ми не можемо показати ма на један симптом, по коме бисмо моглп закључити да није тако ? Ако ма и летимице загледамо у прошлост нашу , а пажљиво иромотримо садашњост, онда ће нам и то бнти за час јасно. Пије нам тешко доћн до уверења да онстанак позорпшта и дан-дањи ујемчава још једнако опо, што је за њ учинио Јосиф II у Бечу, поднгнувши «Немачко народпо позориште’* п оно што су такође за њега урадили други немачки владаоцп, зидајући позоришта; у Готи, Вајмару, Маихајму, Хамбургу, и