Дело

Д Е Л 0 278 природност повређена, јер је морао да ојача, да уздигне и глас и покрете тела. Тек што је почела иредстава и глумцима пошло за руком да гледаоца пренесу у илузију, завеса пада. Свршена је прва сцена представе и гледаоци се тргну из заноса, у који их је бацила игра глумаца, а глумци у сред одушевљења престају даље да играју. У гледаоца настане разговор, такво лармање, да се лупа и тресак на позорници ништа не чује, а на позорници иде доста бурно при довлачењу реквизита, спуштању кортина и т. д а уз то се још издире редитељ, и др. Кад се поново дигне завеса, онда се и глумци и гледаоци труде, да се врате онде где су били, т. ј. гледаоци опет у илузију а глумци у одушевљење, што be се и опет разгонити, чим се по други пут завеса спусти, и то се тако понавља целога вечера, док се представа не сврши. Ми знамо да се дизање и спуштање завеса понавља 10 —15 иута некога вечера. Комад, игра глумаца наслада гледалаца, немају један почетак и један крај, већ толико почетака и свршетака, колико се пута дигне и спусти завеса. Душа ваља, некад not^e за руком неком бољем глумцу, да за време представе , нарочито на дужим сценама привуче пажњу гледалаца на своју игру и добије одобравање, али хармонија уметничкога дела и тоталитет утисака на сваки су начин много знатнији ири представи него неоиходна добра игра глумаца и ваљано иоимање улога , jep све остало не може их накнадити, а они су увек сасвим изгубљени. Кад се последњи пут спусти завеса, гледаоци излазе из позоришта пре уморни него задовољни, — хтели су што да чују, но нису могли, мислили су што да виде, и то нису могли добро, хтели су се предати лепој, пријатној обмани. нлузији, но били су увек прекидани, и они се дижу са својих седишта, верујући да класички комади више заморавају човека него што га оснажују, и да гледајући њих није никакво задовољство, тврдећи један другом, да се при читању класичких комада више ужива него при гледању. Одиста, наша позоришта нису спретно направљена за драму, а Бог зна каквих жртава не треба па да их дотерамо како треба да буду, да би се комади великих песника могли у њима представљати без икакве нрераде и дотеривања, већ да се изнесу пред гледаоце у свој својој чистоти и разноврсности, тако да развијање радње