Дело

о позоришту 279 иде лако, без икаквих сметња бинскога техничког апарата. С прозаичким принципом иојесије, скроз н скроз прогивним, „верно псторији”, мора се једном пренршити, као што треба и сликарску уметност на бинп свести у њене праве границе, да буде више споредна но што је данас, те да на тај начин не гроши редитењ своју снагу н иажњу на споњашност комада, као што п захтева нрава гшзоришна уметност. Глумци морају бити ближи гледаоцнма, морају се извући из дубине бине на просцениј, који се мора увести, да би се дубинп и Финоћи својих улога могли одати иотпуно, а тада ће (е и гледалац моћи нредати иравој насладн н уживању. Игром глумац i и развијањем радње гледалац мора да буде толико везан за комад, да сарадњом своје маште и сам участвује у догађају који се пред њим дешава, и да се у тој сарадњи својој тек онда прекине, кад на крају комада завеса падне. Пође ли нам све то за руком, онда нећемо више моћи говорити о опадању драме и позоришне уметности, и тада ћемо иостпћи оно што је пекад Гете рекао : „Глумци, песник и гледалац морају се угледати на Шекспира, те да трудом својим постигну оно немогуће т. ј. да њихове унутрашње, у истини ириродне особине изнесу на видик Интересно је да чујемо, шта велн о томе један велики естетичар наших дана. Едуард Хартман говорп о томе у својој ,(Естетици“ овако : «Представа с декорацијама заједно уметнички је производ, у коме је драмска уметност главна од утицаја; декоративно сликарство само је помоћник, а начин изговарања п мимика глумаца, са њиховим апстрактним карактером мора стајати испод појесије али над сликарском уметношћу. Не буде ли ове размере, већ се сликарска уметност издигне више осталих иа иредстави, онда се комад снизи на ранг најнижега реда иозоришних комада. Управа иозоришна (редитењ) мора се старати, да се при давању једнога комада не иде у спреми у негативном правцу, н. пр. да се не појави на бини владалац у подрианом оделу, да налату не представ.ва колиба и т. д већ да се стара, да и одело и околина одговара свему што се у комаду износи, те да на тај начин машту гледалаца подстакне да јој помогне да лакше схвати оно што се на позорници догађа. Сваки је труд залишан око довијања да се добије: што истинитији на-