Дело

Д Е Л 0 280 мештај собе, што скупоценија одећа и т. д. јер све то нема никакве заједнице с естетичком зада^ом позорнице. Исто је тако по све залишан труд око набавке баш онакве и исте одеће. каква се некад у неким приликама употребљавала, као што се то на жалост ради, да се тим постигне историјска тачност у свему. Набављањем истих намештаја постизава се то, да позорница није огледало естетике, што треба да буде, већ личи на историјски мусеј. е „Умножавање костима и ствари потпуно је без вредности. jep разумевању комада ништа не доириноси, већ само вара око. Чија машта није довољна, да уобрази да судар патрола од но 10 људи треба да представи једну битку, тога машта неће бити у стању да замисли битку, кад би се сударило по 100 људи, јер кад троба да замислимо битку у којој участвује по 100.000 људи, онда је за нас сасвим све једно, да ли видимо 199.800 или 199.880 људи. На позорници треба само да нам се наговести : битка, скуп народа у разним приликама и т. д. а ми ћемо сами нашом маштом остало допунити, да тако рећи гледајући само шапу од лава замислимо целога лава. Зада^а уметности није то, да изношењем свега на бини уштеди труд наше маште, да је не моримо, већ на иротив, да нас подстакне на уображавање. Истина, оно неколико статиста, што представљају парод на позорници, морају добро да играју и да су добро схватили мимичке задаће, али њиховим умножавањем не доприноси се ништа уметности. «Све што нема естетичке вредности на бини само уди главној стварн и скреКе од ње пажњу; труд да се спољашност драме што леише представи не само да уди, не само да смета и да је за естетичку страну опасан, већ утиче тако и на саме гледаоце, да их занима нечим спољашњим, споредним, што је нравој намери сасвим противно, т. ј. да им се пружи уживање ироизвода духа песничкога. «Наше је позориште попјло страннутицом од ночетка овога столећа, и на крају тога иута предстоји пропаст позоришној уметности; несрећа која нам предстоји врло је јасна, ако и даље идемо тпм нутем, а с дана на дан довикује нам се све внше п више, да се оставимо пута којнм сада идемо. Но скретање с овога пута тек ће онда од праве помоћи бити, кад се оста-