Дело

0 ИОЗОРИШГУ ш вимо тенденцијв реалистичке истипитостп, од које су сва зла и постала и која he нас увек заводити, док јо сасвим нз иозоришта не избацимо. Пропаст позорипше уметности вуче за собом неминовно и пронаст драмске појесије и онда је опстанак дела великих несника на позорници у питању, јер им се нов живот не може дати ни богатом опремом нити другим чнм.” Захтевом да се бина упрости, не иде се на то, да се сви онп комади избаце из позоришта, који су писани другим стилом и у којима су друкчнје схваћени облици драме, нити се иде на то, да се од њих скрене пажња публпке само на дела великих песннка прошлнх времена. Ја знам да има читав низ уметничких® дела, немачких и других класичара, као год што има драма модернпх несннка (који су писали своје комаде с обзиром на модерну позорницу) са скученом. упрошћеном радњом, и које не потребују честе промене декорација, и с тога се могу с успехом давати на садашњој позорници, шта више искључиво на модерној, декорацијокој бинп. Као год што сам вољан да такве комаде оставим садашњој бини, исто тако опет не желим да икад паднем у такву грешку , да упрошћавајући иозориште захтем, да се оно као зграда с гледишта архитекгонске уметности упрости, јер оно баш својом леиом, достојанственом спољашношћу и заслужује пажњу као храм уметностп. Не. мене шта више обузима неописана милина, кад погледам дивне позоришне зграде у Аустрији, оне одиста величанствене храмове уметности ! Сврси својој одговара гек онда храм уметности, кад се о његовој спољашности може рећи : «Нз овога дивнога хармонијскога реда стубова говори нам велики дух, наговешћујући нам свечано уживање.” Жел>а да се упрости бина није нова, нити је производ искустава, црпљених у скорој прошлости; она ја ресултат литералне препирке, која се водила између Гетеа и представника романтичкога правца, у почетку овога столећа, од којих је у тој препирци као главни био Лудвик Тик. Препирка се започела око Шексиира, но не о величини и вредности његовој као песника, јер су оба противника безгранично ценпла велики геније славнога Брита, већ со ирепирка водила о Шекспиру као нозоришном писцу и о представ.нању његових комада у новије доба. Зна се врло добро, да је Гете у старачким годи-