Дело

0 И030Р1Ш1ТУ 283 стоти, онако како су нагшсанн без икаква дотеривања и скраћивања, и то да се дају на позорници, за коју су и нпсани. Поред свега тога што не мислимо да чинимо Гетеу никаква пребацивања, опет зато морамо сиоменути, да је прерађивање Шексиировпх комада почело од онога дана у Немачкој, кад je Гете изрекао онај свој суд о њпма т. ј да их не можемо представњати онакве каквн су написани, већ ако хоћемо на иозорннци да их видимо морамо их прерадити. Нз крају свога говора морам спомепу ги, какав су иоложај заузимали Гете и Шилер, као писци, нрема тенденцији «верно историји” и «верно нрироди«. Да то напоменем, иокреће ме још н овај мотив : не миолим да треба да упрошћена позорница служи само за представњање Шекспирових комада , већ и за иредсгавњање неких дела немачких диоскура и њихових следбеника, у колико су та дела писана у духу Шекспирову. Ненобитна је истина, да је Шилер први увео помпезну опрему комада својом «Орлеанком девојком” у сцени где се врши крунисање краља; истина је такође, да је у «Телуи захтевао не само лепе слике предела, већ је шта више прописао истоветне швајцарске крајеве, у којима се збива радња у «Телу*, н на тај је начин радио сасвим у духу немачких савременика, који траже «верно историји и природи.“ Истина је да је Гете, дајући на вајмарској бини, «Јулија Цезара” у Шилерову преводу, врло богато опремио комад, може се рећи с најодабранијим укусом. На свакн начин је то служило за пример другима, те су радећи у том смислу довели позориште до тога, да је његов опстанак скопчан с ужасним издацима, а драму снизили, скучили. Говорећн о утицају Шилера и Гетеа на ове ствари, мора се повући тачна граница између назора њихових, јер су се као драматичари утркивали, ко ће више позоришту и себи прнвући тада још неваспитану немачку нублику, јер су као драмски песници сматрали то за дужност. Обојица су се бојали да их публика неће разумети, те fie њихови уметникки назори остати несхваАени, ако иублици не ируже и што леао за око. Но као што знамо, ти ирви огледи, да се представе дају са што богатијом опремом, чињени ради другога нечега, учинили су да их доцнпји подражавачи Шилера и Гетеа ставе као иравило и подигну шта више на ступањ принципа уметности, док