Дело

299 КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА После ратова од године 1859 и 1866 Аустрија, истпснута и из Немачке u из Италије, упућена је била да гражи себи ново пол>е рада, нову СФеру утпцаЈа на Балканскоме Полуострву. На Бадканскоме Полуострву једино је она могла тражити накнаде за нретрпл>ене тешке губитке. Заузимање Босне u Херцеговине не само да је била неопходна иолазна тачка за развпјање активне источне нолигике аусгро-угарске, већ се у њему налазила најпоузданија, да не речемо и једина гаранција за утврђивање аустро-угарског ноложаја на Јадранскоме Мору. Било је дакле изван сваке сумње, да ће Аустро-Угарска огледати користити се ирвом повољном ириликом, те да Босну и Херцеговнну узме нод своју власт. Усгезање, неко слабо негодовање, које се према томе још осећало у Пешти, hhj'o се могло узимаги озбиљно у рачун. Било је више него извесно, да ће дворска завојевачка полиТика у толико пре савладаги отиор маџарскп. шго су се већ u саме историјске иретенсиЈе угарске круне иростпрале на Босну u на Херцеговпну, и што је, ирема томе, заузимање ових нокрајина лако било представпти као вршење традиционалног специФпчио маџарског политпчког програма. Нпје било потребно никакве велике проницљивости нити дубоког иознавања мистерија високе европске политпке, па да се разуме, како ће Аустро-Угарска п моћи остварити своје завојевачке иланове у Босни и Херцеговини. ако само источна криза узме шире размере п повуче за собом рушење целокупности Огоманске Царевпне. Европа , или бар тадашњн најмеродавнијн њезини чиниоцн, или су били гоме наклони. или немоћнп да се иротиве њезинпм смеровчма. У год. 1875—6 није већ више, у осталом, било битних погодаба за велпку еманцппаторску политику у корист нотлаченпх народности u за стварање независних.народних држава. Са ратовима од године 1866. и 1870. завршена је бнла она ера ингернационалие револуционарске завере, којој се, после Парпскога мира од год. 1856, ставпо био на чело најмоћнпји владар евронски, Наполеон Ш. Ко је био спреман да се користи превратима што су тада били изазвани, тај се користио, и сад је или тражио мира, потребног за своју унутрашњу консолидацију, нли, немајући нишга више да ишчекује од начела народности, нристуиио отворено, без зазора, другим комбинацнјама, тражећи нове користи за се баш у гажењу тога истог начела које |е до јуче истицао као иолазну тачку своме државном бпћу, као једину рационалну н иравичну основу општем међународном иорегку. Немачка је сад, ношто је извршнла своје уједињење, налазила да пма u сувише разлога да свпм силама настанс да се Аустро-Угарска што јаче ангажује на Балканском Полуострву. Пре свега успеси аустро-угарски на Истоку, нове теригориалне тековине њезпне, упутиле би је, да заборави на своје старе германске традиције, да нрежали свој положај у крилу заједннце немачких држава, изгубљен на бојном нољу Садовском. Постајући озбиљнн утакмичар Русије на Балкану, Аустро-Угарска ће, то се јасно нредвиђало у Берлпну, моратп тражиги у Немачкој наслона н номоћи противу своје нове супарнице. Најзад Немачка је с разлогом гледала у