Дело

300 Д Е Л 0 Аустро - Угарској носиоца немачке културе на Истоку u сматрала као немачки народнк интерес, да се аустријски престпж што јаче утврди на Јадранскоме па. ако би могуће било, u на Јегејскоме Мору. Енглеска са своје стране, као главна супарница Русијина на Пстоку, гледала je повољно свако јачање положаја на Балкану ма које друге велике силе, рачунајући сасвим правилно, да ће у њој пмати чжгурну, неносредно заигересовану савезницу за одбпјање руске силе од Мореуза u од Средоземнога Мора. II пред тако моћним савезом интереса Русија, немајући никаквог солидног наслона у Европи, морала је битп впше него умерена и предусретљива. Из свога великог програма нсточног она је морала брисати све оно шго ннје стојало у најнепо* среднијој вези са њезиним животннм циљем — огварањем пута ка Мореузима и ка слободном, огвореном мору. А по самој нрироди ствари српски народни интересп били су прва жртва, коју je Аустро-Угарска била упућена да тражи од Руспје. п коју је Русија могла поднети да задовољи Аустро-Угарску. За српске државнпке требало је да буде јасно, да ће у европскоЈ ситуацији, каква је била тада, аустро-угарски ннгерес бити иретежнији од српскога, да ће се аустро-угарски нланови у иогледу Босне и Херцеговине остварити иротивно српским народним интересима, ако се само буде дошло до тога да се мења судбнна овпх двеју српских земаља. Ни сама Русија, и да је баш имала најбољег расиоложења за то, и да је била вољна да тога ради жртвује друге своје крупне и непосредније интересе, не би била у стању стати томе на пут. II шта је онда, ирема свему томе, остајало Србији да чини, какав је иоложај она ималадазаузме, какву су јој политику налагали да води српски народнп ингереси чији је она ирви бранич и носплац'? Нама се чини да недоумице у том погледу не може бити. Народни интереси српски пмперативно су налагали Србији у таким нриликама да настане свим силама, да се устанак херцеговачко - босански утиша, да источна криза не добије размере, које ће дати Европи иовода за инте})венцију и створиги могућност да се изврше нове амнутаци.је турске царевине. Далеко од тога да помаже развоју усганка, Србија је ваљала одмах од иочетка, да заложи сав свој морални утицај да ширењу његову стане на пут, да га у клици угуши. То су Cp6uju, оиег нонављам, налагали њезини властити животни народни интереси. II с тога, остављајући на страну могућност, да би такав рад Србијин нашао најзад иризнања код Бисоке Порте, уз које би дошле неминовно и какво ситне, нспосредне или посредне , користи — Србији је ваљало да искрено, одлучно, свим својим еилама н свим средсгвима н}»егне таквом нослу, не очекујући ничијег признања, не осврћући се ни на чија добра или рђава расиоложења. Али, на жалост, СрбиЈа је ударила била другим, сасвим супротнпм путем. Од самога почетка Србија нрихвата устанак п према својим мо-