Дело

802 Д Е Л 0 Овде је место да се уставимо на неколпкпм крупним празнинама у књнзи г. Ристићевој, које се морају испунпти пре него што бп се изрекао коначан суд о нашој нолитици у год. 1875—6, пре него што би се могло одређено утврдити да ли је било каквих извина, каквпх бар олакшаваних околности за Фаталну заблуду, у коју се Србија дала завести у овим судбоносним годннама. које су, у најмању руку, за неколике деценије одгодиле остварење њезинпх народнпх пдеала. Питање је, а које књига г. Ристићева, хотимице или нехогице, не даје никаква одговора: да ли је Србија повела нолитику која води рату u угазила у рат но својој иницијативи, не тражећи нпчија савета, или и не обзирућн се ни на чије нријатељске оиомене, или да ли је она надлежно позвана да иде напред као руска авангарда, и да ли је у том другом случају u каквих је нозитивннх обећања она добнла ? Аустро-Угарска је 1875—6 год. држала два гвожђа у ватри. Она се т једне стране споразумевала, уговарала п предузимала заједннчке кораке с Русијом. С друге стране она је везивала CBOje интересе са ннтересима енглеским. С Русијсм заједно она је отварала Псточно iluчгање; са Енглеском она се приправљала да га решава у луху својих интереса. И ако је желела и радила на томе да се заилети на Балканском Полуострву развију, Аустро-Угарска их није могла противно вољи Русије л без рускога уделовања довесгидооне тачке докле je то потребно било? на да могне ириступити извршењу својих циљева. Солпдарност њезиних интереса са Енглеском, држање које је Немачка ирема њима заузела, јемчили су јој, да, кад се већ једном буде иристуиило решавању Источнога Питања, ти њезини интереси неће бити запостављени. Ми смо већ раније истакли, како је ступање Србије у оружану акцију било најподесније па може бити и неопходно средство, да се крпзи на Балканском Нолуострву даду оне размере, које су биле потребне да се може пристунити решавању Источнога Нитања иутем нових ампутација турске царевине. П Србија је наншла, дала се завести на тај Фаталан нут, да сама собом руши своју народну будућност. Питање је сад још од големог историјског значаја: да ли је Аустро • Угарска, уз прииомоћ Немачке, уснела навући 1’усију на пут активне политике нрема Турској, н да ли је Србија своју акцију новела у договору с Русијом, по жељи руској и по савегима руским, или је па против Србија, наведена лукавом игро.м аустро-угарске политике, послужила као средство да се Русија ангажује, да се пзазове на оружану интервенцпју про. тиву Турске ? Ову капиталну тачку у историји нашпх рагова за ослобођен.е н независносг г. Ристић апсолутно ни у чем и ни у колико не рзсветљује. свију носредничкнх иредлога, учињених од стране великих сила, унустити у рДзматрањс таквих предлога Србијиних. Тога ради писмо је, као сомација, требало да садржн рок за одговор. Док на иротив упутства која су уза њ додана за нашега заступника у Цариграду, внше су него нзлишна.