Дело

303 КРИТИКА И ВИБЛИОГРАФИЈА Иутање ово у толико нам непријатнији утисак оставља, у толико нас јаче мора утврдити у нашим рекриминацијама нрема оннма којп су водплн нашу политику, шго је данас у онште угврђено веровање , да зианнчна Руспја није хтела рата год. 1876. Кад је већ пошла путем који неминовно води рату с Турском , да ли је Србпја учнннла све шго се могло, што je потребно било учинити, да се побољшају нашн изгледи на успех. да се са њом заједно ангажују у борбу свн чиниоци н сви елементн, чији су ннтересн били солидарни са њезиним интересима? На тај цил> Србпја је имала да развије своје делање у трима иравцпма: да се сама оружа u прибира/ да нрипрема револуциони покрет како у српским земљама, које још нису биле њиме захваћене, тако н у Бугарској: да настане свнм силама склонити u друге балканске државе, Грчку и Црну Гору, (на Румунију није се никако могло рачунати) на заједничку акцију. Остављајући стручним војницпма да оцене је ли Србија у погледу својега оружања и своје војне спреме у опште учинила све што је могла учпнитп, огранпчавајући се на то да констатујемо да подизање револуције у Бугарској и у Старој Србији није ни у колпко испало за руком, што у осталом и г. Ристнћ изречно нотвр1)ује. ми ћемо се уставитп једино на овом трећем нитању, нптању о радњи на утвј)ћивању заједннчке савезпичке акције са другим балканским државама. Са Црном Гором радило се правилно, опрезно и разборито. као што је и требало радити. Чим се почело озбиљно иомишљати на рат, чим с-у се предузеле приирсме за вођење рата, отворени су одмах преговорп с Црпом Гором у циљу потниса савезничкога уговора. Г. Гистић даЈе у својој књизи све нотребне дегаље о тим преговорима, којн су завршени погписом уговора од 4 јуна 1876 год. > иогледу Грчке, као да се није ишло ни нз далека, иутем којим је требало ићи. За војиу дружбу са Краљевином Грчком, тврди г. Гистић, није било никаква изгледа, јер је она најпре избегавала да призна, а допније је сасвим u одрицала важносг уговора, закљученог измећу ње п Сј)бије 1867 год. У томе смислу г. Гистић је, као министар спољашњих иослова у ирвом Стевчином кабинету, давао објашњеља Haj>oдној Скупштини још септембра месеца 1875 год. (стр. 87). Судитн је uo овоме да је Србнја у ногледу Грчке била на чисто много ире него што се сама решила да ступи у акцију, да је знала у тврдо да на Грчку не може ни у колико рачунати, да Грчка или с тога шго није сиремна и не може да се спреми, или из ма каквпх других разлога не мисли улазити у рат ирогпву Турске. На основу чега је срнска влада стекла такво убеђење, носле каквих корака је она дошла до тога тако јаснога, тако ирецизнога сазнања, то се не може ни у колико вндетп из књпге г. Гпстићеве. Ту, у глави VIII, која говори о положају других балканских народа u држава ирема срнско-турској борби. г. Гистић