Дело

304 Д Е Л 0 излаже, како је намесништво продужило одржаватп са Грчком оне везе које су биле засноване под кнезом Михајлом, u како су у години 1869 и 1870 бпле између Србије и Грчке пзмењане мисли о солидарности њиховпх иптереса. Али никаква помена ни ту нити игде у књизп г. Ристићевој нема о каквим озбиљним, Формалним корапима за заједнпчку акппју у времену од када је плануо устанак у Херпеговини, па сведоданакад је Србија стунила у рат прогиву Турске ! Требало би да имамо на расположењу целокупан текст српско-грчкога уговора о савезу и у целини сву преппску, исцрпан ток свнх преговора који су се водпли између Србије и Грчке пре ступања Србнјпног у рат, па да можемо пзрећп наш суд о томе, да лн је Грчка проневерила своју дану обавезу, кад је пустила Србију да сама води борбу с Турском. Наш суд би морао завпситп од тога: да ли je уговор о савезу био закључен ad hoc, с обзиром на сптуацију која је бнла у год. 1867 и за случај да се рат непосредно изроди из те ептуацпје, или је он имао генерални карактер и нротезао се на извесан рок илп на неодређено време; да ли је затим casus loederis имао да настане самим тим што једна уговорна страна отвара непријатељства противу Турске или су предвиђене биле нарочитс погодбе, под којима једна страна уговорнпца може другу ангажовати у акцију. Али било све то како му драгог стојала Грчка иди не у уговорној обавези нрема Србнји да заЈедно с њом у сваком случају u за сваку евенгуалност, ратује протпву Турске, била она у ираву или не кад се решила да скрштених руку гледа српско-турски двобој — ирема самом изречном признању г. Гпстоћевом стоји неоснорно тај Факт, да j’e Србија пре него што је ступила у рат знала на чему је са Грчком, знала да на њу не може рачунатп. II ми не можемо онда да се начудимо писму, које г. Ристић управља грчкоме председнпку мпнистарства, Кумундуросу, под 28 јуном 1876 год. тражећи му објашњења о држању Грчке и опомињући га на обавезе које нотичу из савезничкога уговора, више од месец дана ио отпочињању рата и у тренутку, кад његов исход, неповољан по српско оружје, није впше могао бити у сумњи. Не личи ли ово на одоцњена нрисећања. на беспредметие рекриминације, KOje ничем не воде, никаква ресултата не могу имати? .} гдави VI „Србија и Црна Гора улазе у борбуц, г. Гистић износи неколике врло ингересантне нодатке о самом вођењу рата и о преговорима о примирју. Тако нарочите нажње између осталог заслужује u она напомена, да је ратни план по коме се ОФансива имала водити на све сгране, од ушћа Дрине па до ушћа Тимока, дело Војнога Савета, а да је Министарски Савег сасвим нротнвно заступао паметније u пракгичније гледиште да ОФансиву, у нрви мах, предузму само Дринска и Ибарска војска. Не мање су занимљиви они подаци који се односе на наизменичну колебљивост н иренагљеност кнежеву. С друге стЈ>ане важна