Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА . 30.) је такође, нарочито иосле свега што се деспло у Србији последњих година, сведоџба г. Гистићева. да се тада, u у оно.м бурном ратно.м времену, кнез Милан нпје дао завести ни за један тренутак на пут државнога удара, већ да је сам својом властитом иншшјатпвом, одсудно н без одлагања одбно иокушај атенгата на Устав, припремл>ен у делиградскоме логору. Алн внше свега се истичу својом важношћу излагања, која г. Гистић даје о гоку преговора о примирју н нарочито о улози којугенерал Чернајев игра том приликом. Носредовање странпх сила, нарочиго Италије и Енглеске, дошло је било тако згодно, да је Србија могла обуставиги непријатељства непосредно носле славне Шуматовачке одбране. II на тај начпн Србија би свој ирвп рат завршила еачував у иуној мери своју војничку част. Ђуниске кагастроФе п ултиматума руског тада не би било. Једанпут мање Србпја би била снасавана и о њој не бп могле насти оне тешке речи Александра II, које су јој тако много нахудпле у руском и у оиштем европском јавном мњењу. Ппсац утврђује да на њега и на владу српску, чијп је он члан бпо, не иада одговорност што тако није п било. Он са своје стране, као министар спољашњих послова, учинио је све што је могуће било, да се нримирје закључп, те да се Србијп уштеде поразн kojii су је чекалп. Одговорност за продужење непријатељсгава и за све моралне и материјалне шгете, које је Србија отуда иретрпела, иада на генерала Черњајева, главнога команданта моравске војске. Чудновато нам само пада шго г. Гистић остаје овде на голом консгатовању тога крупнога Факта, што се задовољава да утврди само то, да примирје нпје ирпмљено од српске стране једино за то што је Черњајев наЈживље наваљнвао да му се оставе одрешене руке, стављајућн у пзглед брзе војнпчке успехе. Шта је иобудило Черњајева. да тако поступп ? Да лп је то бпо само претераио лакомислени оптимизам, или су ту бпли какви други смерови? Да лн Србија ннје хотпмично вучена у пораз, те да бн само послужила као средство за пзкзпвање даљих комнликацпја, које би морале сломити устезање званнчне Гусије п нагониги је иреко воље њезине у рат са Турском? Да лп одбијање нримирја, једном речју, није пзвршено у свесној намери да се оде Ђунпсу, те да бн се кнезу срнском могла отправиги она крагка, али речпта депеша: „ТелеграФШните дскрено Цару, нштите прпмирје у 24 сата“ ? — 0 свему гоме г. Гистић, брижљиво, консеквентно ћутн као заливен. II ова је књига г. Гистићева, као п сви његови ранцји сииси, нисана леиим српским језпком u Једрими елегантним стилом. Пзлагање је у њој колпко јасно и концнзно толпко и пуно заннмљпвости, шго чини да се она чига и у сласт п са корпшћу. Ми је најтоплије препоручујемо нашпм читаоцима. Београд, мај 1896. Др. 31. Ђ. Миловановнћ Дело XIII 20