Дело

306 Д Е Л 0

Др. Мих. В. ВујиК. Начела Народне Економнје ; књига прва, стр. 280, 8°. Државна штампарија, 1895. Наша, економпа књнжевност ретко се нрннавља делима већега оисега, као што je дело чији наслов горе нспнсасмо. У народа бујннјег п разнолпчнијег нривредног жпвота, код којих се впше ради на евестраном подизању економске моћи, и књижевни су радови ове врсте чешћи и обилатији. У нас, напротив, као младога народа којп је тек стао на снагу п који, налазећи се у ирелазу из патријархалног стања ка увођењу новпх друштвених и економних установа, има да постигне ири данашњем брзом развијању на иољу свога материјалног благостаља u кудтурнога наиретка за деценнје колико су срећнији народи могли да постигну вековима, морају да протеку дужи размаци времена, па да се ирјави какав замашнији и потпунији умни рад. Јер ево скоро ће нроћи три деценије од када су угледала света дела Косте Цукића (Државна Економпја, у три частн, 1852—1862) u г. Чедомиља Мијатовића (Пзвод из полптичке економије и Наука о државном газдинству или наука о Финанцији, 1867—1869). као знатнији књижевни нроизводи ове врсте код нас; u тек након тако дугог времена у коме се и сама наука знатно изменила дочекујемо ново једно дело, које ће неосиорно обогатптп нашу веома сиромашну економск} литературу. Дело г. др-а Нујића, о коме је реч, одликуЈе се од радова досадашњих наших трудбеника, који су покушавали да нам изнесу науку у њеној целини, већом погпупошћу и самосталношћу израде. То је прво дело на срнском језику, које ће обухватити науку о народној нрнвреди но свима њеним гранама. Као вишегодишњп iipo<i>ecop, писац пам у њему износи сређена и у неколико донуњена своја нредавања, нодељена у три књиге, од којих ирва садржи историјски развитак науке друга ће обухватити теори^ски део или чисту науку, а трећа еконо.мну и финансијску иолитику. Прва књига коју нриказујемо нодељена je у два дела. У првим, плн основни.ч иЈЈетходни.ч иитањи.ча нзлажу се општи науЧНи појмови, говори се о научности и важности науке, о узроцпма њене нозне развијеносги, методи, месту које заузима међу осталпм наукама и г. д.; u у једно тријестак листа добро збпвенога слога писац принрема чигаоца за потпунпје разумевање садржине предмета. Други део садржи кратак нреглед развигка економских замисли у старим н средњнм вековнма, суштину меркантилних појмова, доктрине Фнзиократске, учење Адама Счита н његових следбеника и образовање новијих прнвредних теорија. У главноме иисац сводн свс савремене теорије економне у три правца или школе, е чТ то су ове : стара или либерална школа која се зачела у редовима физиократским и Смитовим, но чији су прави творцн Малтус u Рикардо. а најбоље је и најпотпунпје изложена у делима Џон Стјуарта Мила: критнчко-исторнјска, или како се данас радије назнва реалистична школа, којој су ноложили темељ Фридрих Лист и Хенрих Керије, и она је