Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 307 највише заступљена и највише разрађена у Немачкој; и комунистичкосоцијалистпчка школа, која је добила највидљивији израз у тако званом научном соцпјализму такође у Немачкој. Као што се види, наука о народној иривреди цена се у више праваца: и она има своје дарвинисте и антидарвинисте, на чему јој се не може веК нп по томе замерити шго је најмлађа у колу својих друга. II сад је важно знати који је иравац застунљен у Начелима Народне Економнје, у колнко се то из ове нрве књиге може сазнатн. Пошто смо је ирочитали, моглп смо ласно познати писца с те стране. У осталом то нам он сам отворено без устезања каже јошу уводу... „Ми смо, велп он, према томе u у нзради овога дела у свима важнијпм питањима неотступно стали иод заставу оног свесног нрогреса који само права наука п добра политика народима дају — протпвно гледишту тако зване старе ортодоксне или либералне економне школе.“ Овај рад г. Вујића, ценећи га велимо ио мислима у овој првој књизи, можемо уврстпги међу ваљанпје и потиунпје књижевне радове иисаца који су већ раскрстили са старим теоријама, који не гледају данашњи прнвредно-друштвени строј у ружичасгим бојама по примеру неких мамчетроваца (jep их пма који су и песимисте, па опет им тај строј изгледа најбољи), не сматрају да је све што у њему постојц најбоље и да не би могло бити боље; али онет зато нису ни крајње песпмистс, којпма све изгледа у најцрњим бојама и који виде ираузрок свима друштвенпм недаћама у установн приватне својине н слободно! утакмици, глецпште које заузпма иравац социјалистички. Правац који застуна г. Вујпћ у своме делу правац је сувремене науке која верује у вечитп прогрес човештва и неирестане понравке друнггва вољним п разумним радњама људским, без напрасних скокова п иотреса, као што ће се то видети из неколико иитања на којима ћемо се задржати. Први и најстарији научни правац који се образова у економној науцн у међувремену од половнне прошлог па до ноловине овога века, назван данас стара економна школа, заснива своје учење на прнроди човековој, једнострано схваћеној н површно посматраној, а нмено на лнчном ннтересу као изразу приватног егонзма у коме се маниФестује стална гежња за тековпном богаства. По својој јачини гај егонзам једлн је исти код свију лица и народа кроза сва времешц и само му ваља uyстити узде, оставити свакоме човеку неограничену слободу у раду и кретању, иа ће из те тако слободне нгре прпватннх шггереса нонићи најсавршенпји економнн поредак у коме ће н иојединци н цело друнггво доћи до највеће среће. Та општа поставка иослужнла је као основица у извођењу теорија о економном индивидуализму и либерализму, тумачењу u нравдању свију економних чнњеница заиадног индустријског друштва. Теорија ренте предузимачке добити, наЈамнице, иренамноженост људсгва, беде и сирогиња и т. д.. све је то пзлив физичко-нсихичке прпроде човекове, последица нашнх саможивих жеља и прохтева 20*