Дело

310 Д Е Л 0 чињенпца, тврди он, не креће се једном одређеном линијом као какав прост фпзички, механичкп нојав (као на пр. кретање небесннх тела) већ тече u напредује све дал>е п поред свпх прекида Јавља нам се у све новпм облпцпма друштвеног жпвота* (22). Економни законп, по његовом мпшљењу, нису законп Фпзичке ирироде, израз снаге мртве материје, као што узима стара школа, него емиирички, историјски или социјални закони који имају релативан карактер, јср важе за пзвесне периоде економног развитка. У основи се смагра иогрешно истицати нринцпп непроменљпвостп у појавама привредног живота где поред природнпх нграју замашну улогу и соцпјалнн Фактори : осећаји, мислп, идеали, у онште снаге људскога ума у битности променљиве. Економни жнвот не само да није подложан менама, него још те мене ннсу ван утицаја разумних делагности људских. V борби са природом човек је у многоме успео да овлада њеним снагама и да у неколико измени нравац њезпним појавама Има истина појава који су и који ће увек остати ван домашаја његовпх моћи, али има их и таквих које он може да модиФикује. Зар људп нису у стању да у нзвесној мери нзмене иравац појавима у атмосФерп, да рецимо спрече ужасно дејство елекгрицитета, или да променом спољног облика земљишту, на нр. пошумљавањем оголелих предела, измене правац ветрова и умере број кпшних дана, на чак да произведу на пзвесном простору вештачку кишу, да облагорођавањем биљака н животиња произведу нове Феле и т. д.? Кад се човек већ толико оспособио да може да утиче на иравац чисто природних појава, онда је његов утицај извесно далеко већи у областн друштвеног живота. ЈБуди су неминовно унућени на све јачу борбу са све мање издашнијом нриродом, и како се та борба временом мења, то u привредни облици добивају друге изгледе. У том смислу иисац схвата друштвено-економни жпвот. „Где год, вели, има жнвота п наиретка ту мора владати начело ироменљивости, јер је нроменљивост нолазна тачка сваке теорије нанретка.“(21). У томе нас утврђуЈе ncTopuja економнпх чињеница. Узмимо за иример рад и прпватну својпну. Људски рад морао је ироћн разне н дуге Фазе док није ностао оно што је данас. IIј»во га налазимо у ронском стању. За тим у стању нривезаностн за земљу (отроштво) и најзад у стању слободном. Својина тако исто морала је нретрпитн разне модидиФикације док није ностала инивндуална, иа ни данас ннко не би смео ноуздано тврднтп да је Фаза у њеном развитку завршена .... „У социјалиом жнвоту нема ничега, продужује писац, тако нрпродно неопходног н неирикосновсног што никада н ни у колико не би нодложно бнло променама (на н саме установе породнце н својине)" (269). Стојећи на томс гдедпшту, човек може беснристрасно да оценн значај научних привредних система којн су се овда онда јављалн u имали свсјих заслуга но образовање науке. Меркантилнн сисгем на нр. одсев је једне нерноде у пЈшвредном Јпазвићу која се карактерише борбом обртннх канигала против Фсудалног строја некрегне својине, али ее одмах нз-