Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА ЗП рађа у нривилгије, монополе и нретерано државно туторисање чн.ме се сузбивала слобода рада. Мисли Физаократа и Адама Сдшта нотпуно се п])авдају у своме в])е.мену, шта вшие оне н.мају големнх засдуга по науку, јер су допринеле да се сруши меркантидни систем п lijtorjiacn слобода рада и кретања. Али оно пгго је важило ире сготину година не може важитн н за данашње ирнлике. Програм новог пндустЈшјског доба, ПЈш.мећује г. Вујић, не може бити она полнтика Lainer faire-a коју је ннглеска економна теорија као некакав ПЈшроднн закон иставила. Л>удн су дакле у стању да мењају прпвредпн строј а они га у ствари мењају, замењују једне чињеннце другима које се ирема времену сматрају као бо.кс и прилагодније ; — али о томе старе теорпје неће да знају, гледећн вечпто u апсолутно онамо где је све иролазно и носп отисак придика п услова извеснога времена. Даље г. Вујић схвата цпљ на])Одне ирпвреде више са гледишта социјалног, посматра економни живот са стране опшгих пнтереса као једну органску целину, а не атомистички као прост агрегат илп збир приватнпх иривреда, по нримеру пндпвидуалиста којп поглавито пмају у внду јединку (пндивпдуу) и њено благостање. Пзмеђу нриватне п народне прпвреде иостоји на свакп начнн разлика која ироистпче из саме ирнроде њиховнх циљева, u ту разлнку ппсацјасно обележава, јер вели: „Циљ ириватне нривреде је одржање себе и својпх гомилањем имања, а циљ народне прпвреде је оспгурање културног нанретка који се даје постпћи само хармонијскпм развитком продуктпвних снла друштвених* (33). Ту разлику која се често губи из вида потребно је знати. Јер иоедини човек има једак циљ а друшгво други и разлпчан. 11рви се може обогатнти радом и нерадом, може живети од ренте, а другп то може постићн само на један начин — пепрестани.м свлађнвањем прнроде u цриљењем њезиног богаства. У то.ме низу мисли долазимо на г. Иујићеву деФиннцпју науке која гласи: „Народна Економија испптује односе људске према природн и међусобне односе људске у друштву, у колико ти односн засецају у нитање о продуктивној снази народној н благостању друштвеио.м* (40). У свакој науци у опште а у економији посебно тешко је даги тачну одредбу, изразнти супггнну њенога иредмета у неколпко речи или oaur п у неколико врста. ДеФнниција коју пнсац износи обухвата два главна чнниоца народне нривреде, субјект н објект, човека (друиггво! н нрироду, а то двоЈе не сме се изгубити из вида ако се не желп забаеати у крајностн при ноставл>ању теорије и извођења закона економних; н с те стране горња одредба изгледа нам потпуна, у толико више у колико нма у виду ироизвод1ву и иоделу добара, јер нитање о благосгању већ само ио себи и.мнлпцпра питање о подели, једаи од најважннјих економшж процеса данас о којн се спотичу све теорије. Наука о народној ирнвреди сгекла је веома много деФнниција, и ред у коме су се оне низале најбоље илуструје развитак саме науке. У почетку су је схватали као науку о ироизводњи материјадних добара,