Дело

KPIITllKA II БПВЛИОГРАФИЈА 313 вагу и све внше постаје госнодар природс. У осталом нзлнчшо бп бнло истражнвати неку тачност у ресултагнма за које се тражи сарадља обадва чинпоца од којих некада иресеже један а некад други — што зависи од времена u месних прилика. То је нсто толико колнко и кад бп. велп Мил, човек хгео да одредп која од две оштрице маказа више утпче прн сечењу, илн који од два чиниоца, пет или шест, доприносп впше образоваљу броја тридесет. Ма како се узело, тек се улога ни једног нн другог чиниоца у народној привреди не сме изгубнтн нз впда. Ето зашто велпмо да је одредба у Начелпма Нар. Економије нотпуна, нлн бар да у суштнни обухвата нредмет економне науке. Још једно не мање важно пнтаље којега се иисац у уводу догнче. Г. Вујнћ придаје народној економпји значај kojii она данас с нравом треба да заузме у колу изучавања друштвеннх наука, то ће рећи прво .место, да буде полазна тачка свнма оним који се баве студпјом замршеннх соцпјалннх и полптпчкпх питања, пошто се, како всли ппсац, остале друштвене науке не могу научно разрађивати без претходног нозпавања екопомних прилика, н ношто је економна страна жнвота očhoвнца свима осталим странама. „Јер цео развој људскога друштва, судбина културе и полнтичког облнчЈа његовог даје се у основн с-вестн на привредне нрилике u објаснитн економним узроцима" (13). Свпма великим друшгвеним покретнма н псгорпјским догађајима домпнпрају материјалнн интереси, управо историја је низ борбп класа у којпма економнп пнтереси долазе на прво место. Нага устанак почетком овога века ресултат је, по његовом мишљељу, економних прилика нашега народа. Глобе н кулуци, доцније п намети што су Турци ударилн, покренуло је масу да се бунк, као што је то лено опевано у нознатој Вишњићевој песми: „Ту кнезовн ннсу радн кавзи. ннт' су радн нзјелпце Турцп, ал’ је рада снротпња раја“ .... п т. д. Напалеон I пзвесно се није пребацио кад је рекао да у Великој Револуцији треба гледатп нобуну трбуха. Историцн новога кова већ но чињу да увиђају значај народне економије по дубље тумачеље исторнјскпх догађаја. Један међу чувениЈим нсторичарима, цроФесор Фелпнт. велн о томе ово : „Цео полнтпчки н моралнн, умни н релпгнознп развитак друнггва завнси од појава економних и мена које нма да нам разјасни лолигпчка економија. Општи историјски покрет човештва не могу разуметн људи који нису довољно упознати са разним Фазама економне нсторнје и законнма економнпх чпњеннца“ .. . ,1) То нсто важп за ираво н полптнку. „Сав правнн и политички строј државни даје се у основи свести на економни снстем земље, наставља г. Вујић; иозитивпо право у свом нсториском развнјању само је пзраз i) The vliole political and moral, iutellectual and spiritual devlopment of soeietv depands of tlie economic phenomena and changes vhich ilt is 1ke business of ]>olitica' есопошзг to explain. The geveral historical movement of himantv eannot be understood bjT men vho are insufficintly acquainted vith varions ]ihases of ecouoiuic history aud v.'rh the lavs of ecouomic facts... — The Economic Journal, 1894. стр. 397.