Дело

314 Д Е Л 0 u заштпга свакпдашњих економних прилика друштвених“(44). То гледиште није претресано; оно само илуструје данашње прилике. Најбољи и идеално најсавршенији закони које доносе скупштине не могу пустити своје жиле у сам реални живот ако нису скројени ирема правим економнпм условима земље. */ Има писаца који у том материјалисгичном схватању друштвсног живота иду у крајност. Ахило Лорија,1) проФесор економије на университету у Падуи, иде даље п од самога Маркса, тако далеко да у развитку друштва управ и не види нишга друго до борбу материјалних интереса. По његовоме мишљењзг сви ратови п револуције, сви друшгвени покрети, промене династија. облици владавине, сви иојави религиозни. морални, правни, речју све делатности и све маниФестације друштва с-воде се на један једнни економни узрок — систем ирисвајања u посесије земљишта. Стојећи на том чисто материјалистичком гледишту, Лорија наводи како од 286 светских ратова 258 су нотекли непосредно из економних узрока а 28 носе тек само иривидно религиозну одећу а у самој ствари u њих је нзазвала чисто борба шггереса. Борба нзмеђу ГвелФа и Гибелина, борба између Беле и Дрвене Руже, или у политици борба нзмсђу торијеваца и уиговаца, консерватпваца и либерала и т. д. проузроковане су тако исто материјалннм интереснма. Власннци земаља иодигли су на нресто Луја XVIII, али су га оборилн капиталпсти. Уједињење Италпје подстакиуто је интереспма класе капиталиста. Сама држава je нолитички израз извесних економских услова а иозитивно право у њој ресултат је имовних односа п њега поглавито диктују класе синственика у цељи да одрже свој надмоћни економни ноложар Нретставннчки систем са cboi’iim партијским животом изумелн су власници земаља и капиталисте ради своје угодностп, како би могли утицати на судбу државну нреко својих избраника — а да не наиуштају своје послове. РеФормациЈа je нроизишла из борбе између непродуктивног рада свештенства и сопственнка земаља, њсзин је неносредан повод у трговању са нндулгешшјама, а циљ јој беше да огласн манастирска добра за све говна. Па и саме религнозне замислн и веровање у натприродне силе потичу јединствено из немоћи рада човекова да укроти нрироду, и отуда релнгиозни осећаји слабе у мери у којој расте моћ човекова рада над природом. Лорија из тога изводи нобеду протенстантизма над католииизмом у зсмљама јаче индустријске снаге и т. д. и т. д. Сви ти н многн другн нојави u догађаји у светској исторпји којима обилује дело италијанског проФесора, само се привидно заогрћу разним нлаштевима: полп тичком. династичком, религиозном, борбом за нравду и слободу и т. д. а у самрј сгварн у суштини зависе од узрока економне прнроде, јер он нокушава да пх разјасни евол}цијом својпне Главна мисао Лорпјева, у чије нретресање мн нећемо улазити, и ако је неоспорна, ипак нам пзгледа претерана п ексклузивна. Људи се I.es ba.ses economipaes de 1а constitution sociale, 1893. у преводу.