Дело

КРИТИКА II БПБЛИОГРA'MIJA 315 по њему не боре за начела правде, истине н слободе, њих не загревају нити одушевљавају какве узвишеније мисли илн идеали. Истина онн о себи тако мисле али то је ироста самообмана, њих нокрећу на све јединствено интересн и услови материјалног положаја, велп Лорије. Лишен свију ндеала. човек према томе не би био нншта друго до .једна ироста машина која под пресијом иарне снаге само дахће, један окорслн матернјалиста као п Рикардов „економни човек* који се онредељује само својпм егоизмом. Признатп се мора да у данашње време, када су с једне стране религиозни осећаји веома утанчани а с друге наука ма колико да је развијсна, није у стању да даде одговора на свако „како“ и „зашто*. да у времену велимо општег неверовања п нсдогледностп у будућност. — свак трчи за материјалним богаством: све је ударило у ово-земна уживања u луксуз, онај који пма најмање тежп да се избарабари у начину живљења са оним који има највише: да се све мери и илаћа новцем, једном речи човек је постао роб, у место да буде господар материјалних услова сувременога друштва: али при свем том не да се ни замислити да се човек у чињењу велнких дела не покреће п узвишенијим осећајима u племенитијим идеалима. Јер ако тога не бн било, морале бн настуннти ужасне моралне кризе које би изазвале рат „свакога иротиву свпју.“ У излагању другога дела одржан је добар размер. Социјалистичка школа заузима пстина највише места, али то нпје без свога разлога. Међу писцима меркантнлне периоде пронраћени су као најважниЈн А. Сера, Жан Нода н Моикретјен. Колбера по својим ирактичним радовима инсац с правом издваја из реда правих меркантилаца који у новцу гледаху богаство: више га сматра као државника шнрокпх иогледа који је поглавито имао у впду развитак Француске индустрије, иа је у томе правцу неуморно и радно. На овоме месгу имамо да поменемо једну новину коју г. Вујић уноси у исторнју развчтка науке, новину која се нас Срба највшне тиче, а то су радовп једног нашег саплеменпка, приморца Ђурђа Крижанића чији радови на овоме пољу падају око ноловине седамнаестог века, дакле кад су у највећем јеку владали меркангилни појмовп у занадној Јеврони, н значајно је да се он није дао завести многим ногрешним појмовима њиховим. Крижанићевн здрави погледп на привредни жнвот народни надмашују ногледе многих му сувременпка п нрелазе више на страну оне струје која је прокрчила нут образовању науке, Тако богаство народно ио њему hujc у новцу као што се у то доба држало него у радиности, јер вели да су занати кориснији краљевпнп него ли најбољн рудокони н златна брда (89, Нач. Нар. Ек.). Псто гакоњегови погледи на трговину, множење људства, Финансијску политику н друга питања измакли су може се рећи од свога времена. Крнжаннћ бн већ био увршћен у ред првих еконо.мних писаца CBOjera вре.мена да је своје мислп излагао на језпку KOjer западног народа. Он иисао на руско.м или некој смесн руско-српског језпка ге је до скора остао непознат.