Дело

Д Е Л 0 31(5 Ко ou хтео да се упознл, а врел.но се унознатн са економни.м назорпма једнога Србпна који је нисао пре два и но столећа, упућујемо га на ваљану расправу г. Вујића у којој су изложени главни иогледи Крижаннћеви на привреду и државу.1) Од Физиократских писаца из.тожене су главне мисли оснивача тог првог еконолгног система са научном основицом. Франсоа Кенеја н његових помагача и ђака, Днпона од Немура, Гурнеја и Тиргоа. У новијој научној струјн која истпче науку као једну целину заузимају неоспорно iii>bo н најважнпје место Давид Јуме, Адлм Смит, /Кан Батист Се, С-мптови следбеници : Малтус својом теоријом о множењу људства н расправљањем ппгања о сиротињи и Давнд Рикардо замашним проблемом поделе добара који створнше стару инглеску школу, одвојивши се од Смита нарочито својпм крајње песимистичким ногледнма на будућност радннка индустрнје, и најзад је поменут Мил као философскп представник те школе. У ред писаца који се истакоше као противнпци нретераног н прераног доктрииаризма старих теорпја и покушаше да створе нов правац који би имао јачега ослонца у историји н самоме животу народном, нстичући на место човека егоисте класичне школе реалног човека каквог нам представљају стварне прилике, који носи обележја занимања. средине у којој живи, народности, ступња културе п т. д.; због чега се тај нови правац и назива реалисгична школа, г. Вујић ставља на прво место Фридриха Листа Немца и Хенриха Керпја Америчаннна. Лист је по њему први и ирави гворац новога нравца; он је нрви изнео значај историјске методе у економпји а ие Рашер, скренуо нажњу на национализам у економном развитку, обелоданио нас/граности економног инднвндуализма, космополитизма и матерпјадизма, истакао н развио заштптни систем који је Колбер отпочео да нримењује и тиме иоказао правац у економној иолитици младих народа, где и јесте тежпште његова рада. С једне стране ЈХист а с друге Керије својом теорпјом вредности, ренте и најамнице, њих двојица разагналн су ногрсшне појмове Малтуса н Рнкарда п иоказали прави пут којнм ваља да пође наука и чкојим она п данас греде у своме развијању Трећи економни правац плп социјалистичко-комунистнчка школа највише јс, рекосмо, заступљен п најзанимљнвији. Писац је добро учинио што се мало внше задржао иа теоријама о којима се код нас још нема чист појам. Он иочиње крагким прегледом друштвених покрета и мисли поЈеднних моралнста и ФилосоФа у старим и средњим вековима који су истицали пдеју једнакости међу људима. Али све те још неразговегне н расуге мислп, проткане већпном нојмовима рслигиозним, моралним, нолитичким н т. д. не сачињавају оно што се зове социјалнзам у данашњсм смислу којп је иовпјсг порекла, јер се датира тек од Белике Фран цvcке Ге волуције. i Криипнићева политика (економно-полнтична студија), 1895