Дело

КРИТНКА II ППБЛНОГРАФНЈА :з i т Преглед соцнјалнстичкпх идеја којн нам пружа г. Вујнћево дело .можемо иоделнти у трн <1>азе. Прва обухвата све замисли и тежње писаца који су се од најстаријпх вЈ>емена бавилп друштвеним пптањима п тражнли да се дј)уштво п]>еуредн по плановнма које су они кројнлн нс нрема ства]>нпм приликама живота него ирема њиховој уобразнљи. 11>ихова књнжевна дела о томе простн су соцнјалнн Ј)Омани у којпма се често пзносе Фантастичне слике дЈ>ушгвене органнзације, п то је романтични соцпјалнзам, ако би му се у опште могло датп име социјализма. Иоред многнх представника те врсте соннјализма да но.менемо двојнцу као најзнатнпје, Платона п Тома Мора, иознатог писца ночетком шеснаестог века због свога соцпјалног романа Угопнје. Пнсац је изложпо детаљније н.егове мислн и налази у љему многе здраве критичке ногледе на ондашње друшгвепо стање у Енглеској. Друге соцпјалке романисте које само помиње немају значај Морових мисли и назора. као што је на iij). Камнамела. Друга Фаза обухвата соцпјалнзам у правоме смислу а у његовом старијем обдпку који се истнна отео од романтизма, јер се не управља према уобразиљама поједшшх реФорматора него црип граднво за своје теорије н аргументе за своје планове пз самог друштвеног жнвота. алн је сувпше прожет идеалпзмом. Као такав, старији социјалпзам још нпје са себе сасвим збацио одећу ФилосоФије осамнаестога века која гледаше све да разјасни људским разумом непроменљивпм н неиогрешивим, и он се више ограничава на сент.именталне прогестацнје противу беде и сиротнње потиштених класа, апелује на хуманптарне ocetaje, јавља се управо као економнн идеал друштва које напредујб. Ту долазе као најважнији представници Сен-Спмон, творац соцпјалнзма, Шарл Фурије, Po6ej)T Оуен, Прудон. отац анархизма, који по својим деструктивним тежњама заузпма носебно месго међу новим реФорматорима, Луј Блан много' нозитнвнпјп од својих колега и чини ирелаз новијем социјалпзму; оп се сматра као творац социјално-демократских мислп које ie Ласал прнхватно н даље развно. Трећа Фаза обележава се најновнјнм, тако званнм научним социјалнзмом или колектпвпзмом који око себе ирнкупља највеКн број нЈшсталпца п обухвага од прилпке bj>cmc од иочетка дјзугс иоловине овога века па до данас. Сувремени као н стајпци социЈализам наиада и жигоше ДЈ>уштвене пеједнакости, наводећи како новчана олигархија пма сву тв])доКу срца ста]>е пл&мићске аристокрације а нема нп једну њену врлину. Али се разликује од старијег социјализма колико но основпци са које нолази у крнтиковању економног склопа толико н по обиму својнх njieTCHCiija i;oje мисли да оствари. Пре свега апостоли новијег соцпјализма одбаиоју сваки идеализам п анеловање на срце н покушавају да сврјс учењеиодупру Фактпма, да му 6aj> привидно даду научну основицу, јср твЈ)де да оно има свој ослонац ни мање нн впше него у историјским Фактима и нрироднпм наукама, па чак ласкају себи да га могу довести у склад са дарвпнизмом, ма да је дарвинизам у основн ПЈШтиван свакој идеји